SPORT I REKREACIJA: OTKRIVAMO TAJNE PODMORJA (3)

Nikada ne roni sam 

• Čitaoci koji su pratili sadržaj rubrike u protekla dva broja Nature mogli su da steknu osnovna znanja kako bi najzad zaronili ispod vodene površine. Ukoliko smo elementarno zdravi, ostalo nam je da se upoznamo sa ronilačkom opremom i krenemo na kurs. Bez obzira kako i gde ronite, koliko imate iskustva i sa kakvom opremom raspolažete poštujte neprikosnoven zakon koji glasi: Nikada ne roni sam!

Piše Branko Kopunović, novinar i ronilački instruktor

Nekada sport i zadovoljstvo elite, ronjenje je danas gotovo svima pristupačan oblik rekreacije. I to vrlo koristan, podsticajan, estetski veoma privlačan. Razvija čovekova čula, smisao za orijentaciju, osećaj za prostor, podstiče pozitivne osobine: odlučnost, hrabrost, kolegijalnost...

Razvoj ronilačke opreme, pre svega, zatim savre­mena nastava i pristup ronjenju omogućili su pomeranje granica ljudskih mogućnosti boravka pod vodom do nekada nezamislivih relacija.

Svetska federacija za pod­vodne aktivnosti (CMAS), čiji je naša zemlja bila punopravni član i za vreme sankcija, propisala je način sticanja znanja i ronilačkih kategorija (o tome ćemo u nekom od narednih brojeva). Isto tako međunarodni propisi regulišu starosnu granicu za bavljenje ovim sportom i rekreacijom.

Sa obukom mogu početi već četr­naestogodišnjaci, dok gornja starosna granica praktično ne pos­toji. Naravno, svi polaznici škola i kurseva najpre se upućuju na specijalistički lekarski pregled. Traži se stručno mišljenje ofta­mologa, otorinolaringologa, psihi­jatra, kardiologa i laboratorijski nalazi. Nemojte se uplašiti. Nikako! Potrebno je zaista samo elementarno zdravlje, nikako besprekorne atletske odlike. Dakle, sadašnji kriterijumi tolerišu one zdravstvene mane koje su nekada u ronjenu bile nazamislive: malu dioptriju, blago snižen ili povišen krvni pritisak, dastritis...

Ne može se dati odobrenje za bavljenje ronjenjem ljudima sa urođenim teškim srčanim mana­ma i aritmijama, ekstremnim hiper i hipotenzijama, ozbiljnim oštećenjima centra za ravnotežu, sa visokim procentom šećera u krvi, nervno labilnim i klaustrofo­bičnim osobama.

Ljudi koji se bave ronjenjem, bez obzira sa kakvim ambicijama, svake godine odlaze na specijal­istički pregled. Uostalom, to je inače dobra praksa da se prekon­troliše zdravlje. Zaista je veoma mali broj ljudi koje su lekari "elim­inisali" iz ronjenja, a i kada su to teška srca uradili, činili su to da bi ih poštedeli mogućih teških iskušenja. Dakle, ne izbegavajte lekare, ne tražite blanko potvrde "preko veze" jer je u vašem intere­su da znate možete li bezbrižno roniti ili ne. Za sada se procenat prijavljenih za kurseve i broj odbi­janih zbog medicinskih razloga u našoj zemlji kreće oko 96 odsto!

Ne tako davno gojaznosti skloni ljudi bili su udaljavani iz klubova dok ne "doteraju liniju". Ne zbog puke estetike već radi činjenice da masno tkivo apsorbuje pet puta veću zapreminu azota. Tako punačke osobe postaju daleko osetljivije na dekompresionu bolest. Do skoro, važilo je pravilo da su za ronjenje idealni kandidati sa težinom od 350-450 grama na centimetar visine. Sada se odusta­lo od tako strogog kriterijuma, ali "bucmastima" se toplo preporu­čuje da se reše bar onog ugrožava­jućeg masnog tkiva koje, sem osta­log, smeta i njihovom srcu i krvo­toku.

Kada smo prošli lekarske pre­glede počinjemo naš ronilački kurs. Nekada su to bila ekstenziv­na predavanja praćena sa ogromnom količinom teorije, a potom se tek išlo u vodu. Danas su i naši klubovi prihvatili takozvani "Padijev kurs" koga preporučuje CMAS, a radi se o najkraćem i najefikasnijem putu od početnika do ronioca sa "jednom zvezdom" (osnovna kategorija), koji je osposobljen za boravak pod vodom u grupi na čelu sa instruk­torom.

Za šest nedelja vi ste pravi ronilac. Suština takvog pristupa edukaciji budućih ronilaca je svaka demistifikacija tog sporta, brzo upoznavanje s opremom i obuka u - prirodnom ambijentu.

Polaznici kursa se najpre upoz­naju s osnovnom ronilačkom opremom. To su: ronilačko odelo, maska, disaljka, peraja i nož. Hajde da krenemo od sitnijih stvari.

Ronilačka maska je izuzetno važan deo opreme. Bez nje je ronj­enje nezamislivo. Ona nam omogućava da vidimo pod vodom, štiti naše oči i dobar deo lica. Ima mnogo proizvođača koji ih prave od najrazličitijih materi­jala.

Dobra maska je ona koja ima veliko vidno polje i malu zapreminu. Što maska ima manju zapreminu lakše će se izjednača­vati pritisak u njoj. Da se u toku ronjenja ne bi "zalepila" za lice, potrebno je dunuti kroz nos malo vazduha u masku. Toliko da licu bude komotna. Dalje, maska mora da ima izdvojen "nos", a nikako da prekriva celo lice.

Otpadaju sve maske koje imaju ugrađenu disaljku i loptice na njoj. Takve maske ne samo da se ne preporučuju roniocima, već su vrlo opasne.

Kada odaberemo tip maske koji nam odgovara lako ćemo odrediti veličinu. Stavićerno je na lice, bez upotrebe kaiša, i udahnuti kroz nos. Ako maska lepo prijanja uz lice i ne pravi nikakve poteškoće u dodiru s kožom, znači da nam odgovara.

Postoji zaista ogroman izbor kvalitetnih maski, pre svega italijanskih, francuskih, švedskih, britanskih i japanskih proizvodača koji se naprosto utrkuju da nam ponude što privlačnije rešenje. Što se materijala tiče prednost se daje silikonu jer je najotporniji na habanje, morsku so i pritisak. Te maske jesu najskuplje, ali znatno duže traju.

Disaljka ili "šnorkel" neophodna je svakom roniocu. Ona nam omogućava da dišemo, ne dižući glavu iz vode, a umno­gome olakšava plivanje, pogotovo kada su talasi veći. U pripremnoj fazi ronjenja i posle izrona njena uloga je nazemenljiva. O podvodnorn ribolovu, kada su dugo sa površine osmatra podmorje, da i ne govorimo.

Dobra disaljka je ona čija je cev dugačka 35 do 40 centimetara (nikako duža), prečnika 2,5 centimetara i iz koje se lako odstranjuje voda kada lagano dunemo kroz nju.

Izbegavajte disaljke s raznoraznim ventilima, rebrastim cevima i one kojima je cev izrađena od suviše krutog materijala. Poželjno je da disaljka ima na vrhu fluorescent­nu traku narandžaste boje kako bi ronilac bio lakše uočljiv u vodi.

Ono što važi za masku može se reći i za disaljku. Proizvode se u raznim bojama i od najrazličitijih materijala, a najbolje su one od silikona koje isporučuju proverene velike firme.

Ostalo nam je da nešto više saz­namo o perajama, nožu i ronilačkom odelu, ali o njima ćemo pisati u sledećem broju.

Natura broj 5 (jun 1996)

Natura Online (27.1.2010)