subota, avgust 18, 2018

 

SLOVO O REČIMA

A gili-gili-džilitanje?

slova01

Meni se, ipak, čini da ne treba izneveravati sopstveni jezik bez preke potrebe. Ako neko misli da je naprednije koristiti strane reči, treba ga upozoriti kako druge nacije, a naročito tzv. "velike", pridaju veliku pažnju negovanju maternjeg jezika...

Piše Janja Vuković

 

Ne mora se uvek početi od A. Pogotovo u našem okruženju, gde je malo šta sređeno i sistematizovano. Upadice i nečuvanja događaju se u svim oblastima, pa zašto ne bi i u jeziku.

Tako je reč "agiliti" (ne)očekivano banula u našu pismenost, još i pre pojave koju označava. Bez obzira što su se u srpskom rečniku već gnezdile reči "agilno, agilnost" i kod frazeljubaca se koristile u smislu "spremno, budno, spretno" itd. Ovo "itd" zbog neustrašivih, koji koriste strane reči u samo njima poznatom značenju, računajući da pravi smisao ionako niko ne zna.

Elem, agiliti je preuzeto iz engleskog i, valjda zbog već pomenute "agilnosti" nije navedeno u originalnom obliku transkripcije - "edžiliti" (na francuskom - "ažilite"). Kao mnoge, i ova reč potiče iz latinskog. Latinski-engleski-srpski - lepo. Valjda da dokažemo kako svi vučemo korene iz indoevropske zajednice... Meni se, ipak, čini da ne treba izneveravati sopstveni jezik bez preke potrebe. Ako neko misli da je naprednije koristiti strane reči, treba ga upozoriti kako druge nacije, a naročito tzv. "velike", pridaju veliku pažnju negovanju maternjeg jezika.

I pored svega, čudi me što nismo preuzeli onu reč u izvornijem izgovoru, na primer - adžiliti, s obzirom na to da smo skloni "preanglizovanju", pa pišemo Sen Frensisko umesto San Francisko, ili Filiks umesto drevnog Feliks. Dobro je što smo izuzeli Saru (Sera bi bilo "malo mnogo"), pa i London (hvala Bogu, ta reč je dovoljno poznata da je i novopečeni - da ne kažemo neobrazovani - prevodioci ne bi "preveli" kao Landn)! Dobar prevodilac ne može biti onaj ko samo odlično zna strani jezik. On mora poznavati i jezik na koji prevodi i oblast o kojoj prevod govori, i mora imati široku kulturu, a naročito dobro poznavanje literature.

Ali ne skrećimo sa polja kinologije.

Ako smo se složili da je bolje naći domaću reč nego stranu za agiliti, odgovarajuća i dostojna bi bila "okretnost". Ona se ionako vrlo retko upotrebljava, pa joj uže, kinološko značenje ne bi poremetilo opštu funkciju. Baš kao kod Engleza - agiliti nije posebno izmišljeno da označi okretnost sa psom, nego su opštem pojmu "okretnost, spretnost" dodali posebno, kinološko značenje. Ako se slažete, predložite to zvaničnim kinolozima. Ipak, od njih zavisi kako će se zvati kinološke priredbe.

Znate li da ovde htedoh da napišem "manifestacije", pa mi je trebalo čak desetak sekundi da se setim domaće reči. Onda nije ni čudo što jezički laici pribegavaju liniji manjeg otpora, tj. prenose novu reč iz stranog jezika u naš onakvu kakva je.

A jeste li videli okretnost, da ne kažemo agiliti?

Čuvši i videvši prvi put ovaj lepuškasti izraz, zamislih vlasnika i psa kako preskaču prepone, provlače se kroz tunelčiće i penju lestvicama... Međutim, moj prvi susret s "okretnošću", i to na Svetskoj izložbi pasa u Budimpešti, doneo mi je razočarenje.

Okretnost je postojala, ali isključivo kod pasa. Vodiči su samo trčkarali i podvikivali. Ispostavlja se da je to najobičnija dresura poslušnosti, nešto između policijske i cirkuske. Ni govora o vlasnikovoj fizičkoj snalažljivosti i zajedničkoj radosti nad savladanom preprekom.

U zaključku skromno predlažem alternative, a vi izaberite:

1) da uvedemo domaći agiliti pod nazivom "okretnost", gde će i vodič i pas savlađivati prepreke,

2) ili da agiliti više približimo engleskom izgovoru, "edžiliti", pa to, upotrebom, izanđemo u "džilitanje".

Zvučaće više srpski - jer, kakva nam je sada narav, sličniji smo janičarima.

A i zašto da "posle 500 godina pod Turcima" imamo manje turskih reči nego engleskih posle pet godina pod američkim bombarderima?

........

Natura broj 13 (april-maj 1997)

Natura Online (17.3.2011)

{jcomments off}