(Berza) NATURA broj 13, april-maj 1997, strana 48, format A4, PDF izdanje, 50,00 RSD, za inostranstvo 0,80 €
• Za kupce van Srbije cena za daunloud linka je 0,80 €, preko PayPal-a:
Važna napomena: kupci iz Srbije (rezidenti Srbije) izdanje NE MOGU platiti preko PayPal-a zbog postojećeg Zakona o deviznom poslovanju Republike Srbije.
• Za kupce iz Srbije cena za daunloud linka je 50,00 RSD, plaćanje preko računa ili PostNet uputnice, pogledati detaljnije uputstvo ovde
Iz sadržaja broja 13:
Reč urednika
DOKLE SMO STIGLI?
Mi smo izabrali da budemo ovakvi. Hrabri, lepi, obrazovani, pametni, alternativni... A vi?
Piše Dušan Marinović, odgovorni urednik
Veterina
STERILIZACIJA KUJA
Sterilizacija kuja u nas je nepopularna mera i smatra se da time utičemo na kvalitet života naših ljubimica. Međutim, mnoga teška oboljena, koja su vezana za reproduktivni sistem, a koja mogu dovesti i do uginuća, mogu se sprečiti odstranjivanjem materice i jajnika kod kuja.
Piše BVSc, MRCVS Dragan Tomović, dipl. veterinar
Kornjače
SVET POD OKLOPOM
Kao i drugde i kod nas kornjače postaju sve popularnije. Zato je dobro znati koje su najčešće bolesti od kojih obolevaju naši oklopni ljubimci i kako ih valja zaštiti i lečiti.
Piše BVSc, MRCVS Dragan Tomović, dipl. veterinar
Novi metodi obeležavanja pasa i mačaka u svetu
IDENTIFIKACIJA MIKROČIPOM
Je li ugradnja mikročipa efikasnija, bezbolnija i ekonomičnija metoda obeležavanja i identifikacije pasa od tetovaže? Prenosimo šta o tome pišu poznati italijanski kinološki mesečnik I nostri cani i grčki časopis Kinologia. Kako se nama čini, bez te "napravice" uskoro se neće moći ići ni na jednu evropsku kinološku priredbu, te je zato ovaj tekst namenjen čelnim ljudima naše kinologije, vrhunskim i onim drugim odgajivačima pasa...
Preveo i pripremio Dušan Marinović
Kinologija
Rase: Aljaski malamut
SNEŽNA LOKOMOTIVA
Legenda da su aljaski malamuti nastali tako što je jedne noći, za drvo vezanu ženku eskimskog psa upario vuk - neistinita je priča. Da su Eskimi stvarno ostavili ženku vezanu za drvo, od nje bi sutradan našli samo njen povodnik, a potomci te "kombinacije" se ne bi mogli sigurno koristiti ni kao zaprežni, a ni kao radni psi što je jedna od osnovnih osobina aljaskih malamuta, tih izvanrednih pasa koje je od sigurnog izumiranja spasao Amerikanac Dave Irwing, koji je, napuštajući Aljasku, početkom 20. veka, poveo sa sobom i jedan par malamuta. Priča je zanimljiva...
Piše Milan Danilović, odgajivač
Rase: Nemačka doga
ČETVORNOŽNI APOLON
U svom opštem izgledu nemačka doga je u velikom, snažnom i dobrom pokretnom telu sjedinila gordost, snagu i eleganciju. Svojom masom, kombinovanoj sa plemenitošću i harmojom, sa potpuno proporcionalnim linijama, kao i sa posebno izvajanom glavom, doga deluje na posmatrača, u bilo kojoj od svojih pet boja, kao - uzvišena statua.
Piše Aleksandar Maksimović, odgajivač
Rase: Dugodlaki škotski ovčar – Koli
HOLIVUDSKA DIVA
U selekciji i stvaranju ovog ovčara ili svima više poznatijeg kao "Lesi", učestvovalo je (kako se veruje) mnogo rasa pasa. Kao temelj uzgoja uzima se 1868, a već dve godine kasnije dolazi do masovog uzgoja da bi 1872. godine prvi koli bio upisan u rodovnu knjigu. Šta je bilo posle?...
Piše Vesna Marković, odgajivač
Druga životna priča: Naše lajke
ULJKA IMA PRAVOG NASLEDNIKA
Sa velikim interesovanjem u Berzi Naturi broj 11 pročitao sam tekst "Moja lajka" od Lasla Totha i sa zadovoljstvom želim da kažem: Uljka ima pravog naslednika! To je pas Leo Larmas Totya.
Piše Miroslav Milovanović
Predstavljamo izuzetne nemačke ovčare
AJAX VOM HALLER OSNING
Pripremio Milan Medić, odgajivač
Predstavljamo austrijsku vojnu odgajivačnicu
"VOM KAISERSTEINBUCH"
U elitnom vodu ove vojne odgajivačnice Milhusta, posebnu pažnju privlače vrhusnki obučeni psi a reprezentativni pas ove vojne ustanove je - rotvajler.
Piše Šandor Gera, odgajivač
Istraživanja: Nemački ovčar danas i ovde
TAMNOZELENO NA – BELO
Nemački ovčari su ove sezone izlagani na 50 CAC, jednoj CACIB i samo dve specijalizovane izložbe. Iz matične zemlje te rase gostovala su samo troje sudija, iz Slovenije i Mađarske po jedan, a od 103 domaća kinološka arbitra, zvanično ovlašćenih da sude tu rase, samo je 24 specijalista za NO. Može li u takvim okolnostima rasa napredovati i šta kažu zvanični podaci JKS-a o nemačkim ovčarima - tema je našeg opsežnog istraživanja.
Piše Ivan Lukić, odgajivač
Slovo o rečima
A GILI-GILI-DŽILITANJE?
Meni se, ipak, čini da ne treba izneveravati sopstveni jezik bez preke potrebe. Ako neko misli da je naprednije koristiti strane reči, treba ga upozoriti kako druge nacije, a naročito tzv. "velike", pridaju veliku pažnju negovanju maternjeg jezika.
Piše Janja Vuković, filolog
HENDLER NIJE MUZIČAR
Piše Janja Vuković, filolog
Jeste li se već pitali
IMAJU LI I PSI DUŠU?
Pitam se: kako je taj pas, a kasnije sam ih video još nekoliko, postao invalid? Ko je mogao tako nešto da mu priredi? Sudbina? Ili namera nehumanog čoveka? Neću da zamišljam i pretpostavljam ali hoću da kažem tim nehumanim ljudima da na savesti imaju ne samo osakaćene životinje već i njihove duše. Ako je reč o neosetljivim ljudima, kojima ti psi ne znače ništa, onda - nemam reči. Samo ću se, u ime tih i takvih ljudi, izviniti svim osakaćenim i povređenim psima. Jer, samo to mogu...
Piše Dragan Malešević, novinar EM Radio-Knjaževca (emisija "Zov prirode")
Radna kinologija
LOVAČKI PSI
Prvobitna namena pripitomljenog psa bio je lov. Čovek i pas poseduju iste lovačke instinkte. Da nije bilo lova, ne bi se stvorila ta simbioza, koja je ostala nerazrešiva tokom hiljadu godina. Dobar lovni pas je najpouzdaniji učesnik u lovu, on je uvek spreman za lov i daje uvek više nego što se od njega očekuje.
Pišu Ivan Lukić i Stojan Đorđević, odagjivači
Vođenje ptičara na prolećnim utakmicama tipa "B"
NE TRČITE ISPRED PSA
Pas je stvorenje čopora, kao i čovek. U duši, u genima, čuči mu ideja da bude vođa čopora. Ali, biti vođa podrazumeva znati, umeti i moći voditi čopor. Kod ljudi, lepo je to opisao Domanović, vođa to često ne zna, ali kada je reč o psećem čoporu i lovu, ići, kao vođa, ispred psa koji je pronašao divljač, sasvim sigurno znači apsolutnu - katastrofu. Drugim rečima, kao i u životu, potceniti boljeg od sebe i nepogrešivi instinkt našeg "podređenog" druga u lovu znači pogrešiti , znači negirati Majku Prirodu i sve one prednosti koje u tom poslu nesumnjivo ima - pas ptičar. A takve greške vodiča gledao sam mnogo puta na našim prolećnim utakmicama...
Piše profesor Zoran Lj. Milić, kinološki sudija
Mala škola velike obuke (4)
KOMANDE: SEDI, LEZI, ČEKAJ!
Apsolutna vodljivost na povodniku ili bez njega, uz apel, može se postići vrlo jednostavno i to najkasnije do šestog meseca starosti vašeg vaspitanika. On je sada spreman za komandu "sedi" ali i one druge, iz naslove ovog teksta...
Piše profesor Zoran Lj. Milić, kinološki sudija
Osvrti i komentari
MARKERSKA LICENCA - ŠTA JE TO?
Piše Jovica Zakonović, markirant, KD "Zemun"
Genetika
KRVNO SRODSTVO I INCEST
Baviti se odgojem rasnih pasa nije ni malo jednostavan posao ukoliko se to radi na ispravan način. Logično je da je težnja svakog odgoja napredak rase, a da bi se to zaista postiglo odgajivač mora temeljno da poznaje genetiku kao i tok raznih selekcija. Uostalom, podsetimo se samo reči Čarlsa Darvina: "Teško je da će iko biti tako nemaran da pusti svoje najgore životinje da se množe".
Piše Vesna Marković, odgajivač
Na pomolu ere "živih duplikata"
KLONIRAJ ME NEŽNO
Ovca Doli, koja nije ništa drugo nego čisti "duplikat" svoje majke, oduševljava naučnike ali istovremeno i plaši manje stručnu javnost koja se pribojava da genetski inžinjering već sada može biti zloupotrebljen. To bi značilo i da bi ubuduće muški predstavnici, bilo koje životinjske vrste, savršenim kloniranjem, postali nepotrebni, a među nekim kinolozima već se čuje i pitanje: hoće li i vlasnici vrhunskih pasa uskoro poželeti da kloniraju svoje svetske šampione?
National Geographic, preveo i pripremio Ivan Lukić, ilustracija Denis Marinović
Izložbe
CACIB Beograd 97
MERKUR NA TRONU
Uz detaljan izveštaj sa ove prestižne međunarodne izložbe pasa, uz slike i fakta, ekskluzivne razgovore i najvažnije rezultate, u ovom broju donosimo i neke zanimljive komentare i reagovanja za koje verujemo da će posebno zaokupiti vašu kinološku pažnju.
Ekipa Nature
Ekskluzivni intervju: Fridel Ganz, vođa nemačkog uzgoja erdel terijera i kinološki sudija
SUDIO SAM KAO U NEMAČKOJ
Razgovarao Stojan Đorđević
Komentar
KO TO TAMO ZVIŽDI?
Piše Vasilije Latinkić
Komentar
ZABUNA
Piše Vesna Marković
Odjeci i reagovanja
DA LI JE MORAL(N)O?
Piše Petar Pantelić
Odjeci i reagovanja
ŠTA NAM SVE TREBA?
Piše Bojan Milojević, odgajivač nemačkih ovčara iz Aleksinca
Odjeci i reagovanja
U IME ZAŠTITE NOVINARSKE PROFESIJE MOLIM VAS DA OBJAVITE SLEDEĆE...
Redakcija časopisa "Nemački ovčar"
CAC Arilje
U ZNAKU BOBTEJLA
Piše Aleksandar Maksimović
Bajina Bašta
SKUPŠTINA KINOLOŠKOG DRUŠTVA
Piše A. Maksimović
Foto-reportaža
CACIB BEOGRAD, CAC PANČEVO, CAC ZRENJANIN...
Ekipa Nature
Nova kinološka izdanja
TAČKASTE NOVINE
Prvi broj zvaničnog glasila Kluba ljubitelja dalmatinskih pasa "Naissa" iz Niša
KAKO STVORITI SVETSKOG ŠAMPIONA?
Priručnik o pravilnom odgoju pasa, autora Predraga i Dejana Markovića, na oko sto strana objašnjava ono najvažnije što o tome treba znati.
Pripremio Dušan Marinović
Inciijative
CENTAR ZA MEŠANCE U BEOGRADU
U Beogradu je osnovan Centar za mešance, odnosno Centar za besplatnu sterilizaciju i preventivnu brigu o psima i mačkama mešancima. Šta žele, čemu se nadaju i koji su im, zapravo, pravi ciljevi?...
Piše Vesna Marković
Vesti & najave
POŽAREVAC: ISPIT PTIČARA
Piše Jasna Đaletić
GORNJI MILANOVAC: PRIPREME ZA CAC
Piše KD "Gornji Milanovac"
USKORO U BEOGRADU: MEĐUNARODNA IZLOŽBA MAČAKA
Piše Nada Rakovac
VELIKO GRADIŠTE: SASTANAK IZVRŠNOG ODBORA SAVEZA ODGAJIVAČA SITNIH ŽIVOTINJA REPUBLIKE SRBIJE
Piše Željko Mutavdžić, novinar
PANČEVO: UTAKMICA SLUŽBENIH PASA
Piše Dejan Petkovski
GORNJI MILANOVAC: ISPIT ŠPANIJELA
Piše Nenad Davidović, kinološki sudija
TEMIŠVAR: CACIB 11. MAJA
Piše KD "Temišvar"
BEOGRAD: PYNO 97
Piše Klub ljubitelja nemačkih ovčara i Beogradsko kinološko društvo
Zanimljivosti iz celog sveta
ŽIVOTINJE ZA GINISA: ZEC, ŽABA, MAČKA, KONJI, MAČKA, PAS, NESI...
Pripremili Aleksandar Tucaković i Katarina Lakičević
Ptice
Papagaji
INDIJSKI ZELENI DRAGULJ
Ovu vrstu papagaja je u Evropu prvi doneo Aleksandar Makedonski kao deo plena sa svojih pohoda po Aziji. Po njemu je ova vrsta i dobila ime - Mali Aleksandrov papagaj.
Piše Dejan Stanisavljević, odgajivač
Felinologija
NEGA MAČKE: KRZNO, ČETKANJE I UĆEBANOST
Piše dr Radiša Ružić, dipl. veterinar (iz knjige "Mačka: uzgoj, nega, lečenje")
OCENJIVANJE MAČAKA
Priredio Andreja-Anči Tošić
Mukijevi memoari
I TAKO SAM POSTAO BEOGRAĐANIN
Piše Mirjana Krbavčević, felinolog
Hipologija
Tradicije konjarstva u Srbiji
SLAVNI DANI
Konj-konjarstvo-konjica... to je crvena nit koja je uočljiva i uporno se provlači kroz istorijsko tkanje srpske države vekovima unazad. U svim bitkama koje su se tu stolećima vodile, konj je uvek bio prisutan, a često i odlučujući faktor. Zbog takve uloge posebna pažnja se posvećivala njegovom uzgoju, nezi, opremi, ukrasu... O svemu tome, dakle o konjima u Srbiji, u nekoliko nastavaka, Natura će preneti najzanimljivije delove iz izuzetne, ali neopravdano zaboravljene knjige, štampane pre više decenija u Beogradu, pod nazivom STO GODINA SRPSKOG KONJARSTVA autora Vojislava Kosanovića.
Priredio Dušan Marinović
LIPICANERI
Potičući od već izumrlih rasa, andalužana i neapolitana, zasnovan na kraškom konju, oplodnjom od arabera, nastao je barokni paradni konj na kraškom terenu punom hipološke tradicije. Četiristogodisnji čist uzgoj doprineo je da lipicaneri postanu najstarija rasa kulturnih konja. Ali, ne i samo to...
Iz monografije "Lipicaner - carski konj" Hans-Hajnriha Izenbarta i Emila B. Birera
Akvaristika
IMATI AKVARIJUM ILI NE?
Piše M. Pavlović
MALI SAVETI - VELIKA POMOĆ
Piše Vasilije Latinkić, akvarista
JESTE LI ZNALI...
Ribolov
Som
BUĐENJE REČNIH DŽINOVA
Evropski som je naša najveća slatkovodna riba, izuzimajući morunu, koja je migratorna vrsta i u reke zalazi radi mresta. Naseljava tekuće i stajaće vode centralne i istočne Evrope, zapadne i jugozapadne Azije. U zapadnoj Evropi soma nema. U našoj zemlji je najrasprostranjeniji u nizijskim velikim rekama, a najviše u Dunavu. Voli muljevito, mekano dno, a naročito se zadržava u limanima. Veran je mestu koje je izabrao i ne odlazi daleko.
RECEPTI: SOM SA PEČURKAMA i KROKETI OD SOMA
Pišu Srđan Milošević i Denis Marinović, umetnici i ribolovci
Golubarstvo
Nešto više i retkim rasama golubova
STANDARD GALEBIĆA
Piše Slobodan Mulić, odgajivač
OSNOVNA OPREMA U GOLUBARNICIMA
Pojilice, hranilice, posude za grit i mineralne soli, posude za kupanje i stajalice za golubove, fahovi - kavezi za leženje golubova i gnezda za leženje - osnovna su oprema koju treba da ima svaki golubarnik. Otuda i nekoliko reči o tim malim, ali vrlo važnim stvarima bez kojih nema uspeha u golubarstvu.
Piše Đorđo Dušanović Pazelo, odgajivač
Širom Srbije
PEĆINE I FOSILNE ŽIVOTINJE U NJIMA
Risovača, Prekonoška, Smolućka, Petnička i Zlotske pećine bile su, u ranijim geološkim dobima, staništa mnogih životinja čiji su se fosilni ostaci održali do danas. Spisak pronađenih životinja u njima je zanimljiv...
Pripremio Mihajlo Stanković, prirodnjak i istraživač
Naši rariteti
INSEKTIVORNE BILJKE
Mada rastu pretežno u tropskim i kišnim prašumama Azije, Afrike i Amerike, ovih biljaka, koje narod zove "mesožderke" ima i kod nas. Reč je o rosulji, masnici i mešinki, biljčicama koje kao osnovni vid ishrane imaju fotosintezu, dok im insekti služe kao - dopunska hrana.
Piše Mihajlo Stanković, prirodnjak i istraživač
Oglasi & reklame
.........
Natura Online (22.1.2009)