IZ eKNJIGE "LABRADOR RETRIVER - PITANJA I ODGOVORI"
Zašto su labradori retriveri skloni gojenju?
Kako nepravilna ishrana može da utiče na zdravstveno stanje labradora i kako se objašnjava njihova sklonost ka gojaznosti - samo su neka od pet stotina pitanja na koja, u svojoj najnovijoj eKnjizi "LABRADOR RETRIVER - PITANJA I ODGOVORI" kompetentne i kratke odgovore daje naš urednik. Digitalna knjiga o jednoj od najpopularnijih rasa pasa na svetu, na čak 858 stranica, sa brojnim fantastičnim fotografijama i crtežima pasa, predstavlja istovremeno nezaobilazan i potpun vodič za sve ljubitelje labrador retrivera, kako početnike tako i vlasnike i odgajivače rase. eKnjiga se upravo pojavila u prodaji a Natura će ekskluzivno, u više navrata, na ovim stranicama, objavljivati delove ovog najnovijeg, zanimljivog i izuzetno korisnog kinološkog štiva.
Piše Dušan Marinović urednik / Foto Zvonko Perge (deo iz knjige "Labardor retriver - Pitanja & Odgovori")
Kao i kod ljudi, nepravilna, odnosno prekomerna ishrana može da ima svoje neposredne negativne posledice na zdravstveno stanje i labradora. To su, pre svega, gojaznost i prekomerna težina psa, zatim brži razvoj displazije kuka i lakta i dilatacija želuca, odnosno njegova naduvenost.
Međutim, prekomerna težina i goјaznost su daleko naјčešći problemi kod labradora. Zašto labradori imaju tu tendenciju da se veoma lako goje, za razliku od nekih drugih rasa, nije potpuno naučno objašnjeno, ali postoje neki razumni odgovori.
Preterana ishrana, pre svega, dovodi do gojaznosti ali ima i slučajeva gde su neki labradori, hranjeni potpuno normalnom količinom hrane za njihov uzrast i veličinu, ipak postajali bucmasti, pa i debeli.
Kako se objašnjava ta sklonost labradora ka gojaznosti?
Neki autori ovo objašnjavaju kao posledicu nedovoljne fizičke aktivnosti pasa, mada je poznato da su labradori vrlo živahni i pokretljivi psi. Doduše, ukoliko su po ceo dan sami u kući ili dvorištu, čekajući da se vratite sa posla ili iz škole, najverovatnije je da će labradori provesti dan dremajući u sobi ili na suncu, bez velikih aktivnosti.
S druge strane, smatraju neki odgajivači, genetika u tome ima presudnu ulogu. Jer, tvrde oni, u vreme kada je rasa nastajala, samo "najbolji radnici" među tim precima labradora mogli su da budu izabrani za dalji priplod i nastavak rase. A u to vreme, biti "dobar radnik" među prvobitnim labradorima, značilo je izdržati dugo u hladnim vodama surovog Njufaundlenda kada su ovi psi pomagali ribarima da vrate na čamce ispalu ribu iz mraža!
Da bi se to moglo, tadašnji labradori su morali, po svemu sudeći, da budu ne samo snažni i mišićavi psi već i da imaju dovoljno potkožnog sala koje ih je dobro štitilo od hladnoće vode i oštrog vetra na kopnu.
Iz ovoga proizilazi da su ti prvi odgajivači labradora, možda i nesvesno, u priplod puštali baš te bucmaste i jake primerke, "odlične radnike". Genetika je, naravno, uradila svoje i na potomstvo prenela, uz sve druge dobre osobine, i tu sklonost labradora da se i danas - lako goje.
..........
Spasonosno salo
Zanimljivo je da su i neke druge rase pasa, nastale na hladnom severu ili u surovim planinskim uslovima, poput njufaundlenda (bliskog rođaka labradora), aljaskog malamuta, bernardinca ili pirinejskog planinskog psa - takođe podložne lakom dobijanju na težini, odnosno gojaznosti. Razlozi za to, kao i kod labradora, leže u genetici ali i u oštrim klimatskim uslovima u kojima su nastajale ove rase i gde su samo jedinke sa pristojnim zaštitinim slojem sala i mogle da prežive veliku hladnoću.
..........
Iz knjige "Labardor retriver - Pitanja & Odgovori"
Natura Online (31.10.2011 i 23.3.2012)