MALA ŠKOLA VELIKE OBUKE (1)
Kontakt I
U više od desetak nastavaka, ovoga puta, govorimo o obuci lovnih pasa, o onome što bi, podrazumeva se, trebalo da zna svaki ljubitelj lova i prirode. Za to se pobrinuo naš iskusni beogradski kinološki sudija i lovac Zoran Lj. Milić koji je sa psima, u lovu, proveo više od četiri decenije i stekao ogromno kinološko i lovno iskustvo koje je, na ovim stranicama, sada pred vama kao - na tacni.
Piše profesor Zoran Lj. Milić, kinološki sudija
Ne spadam u dresere ekspresioniste, u neumetničkom značenju i shvatanju te reči, jer ne umem da obučavam pse na brzinu, za neku nedelju, možda mesec... A nisam pristalica torture, već pre spremnosti za "gledanje kroz prste", ako je grlo mlado i punokrvno, znači vredi. Po meni, dobro obučen pas, koji retko "izneveri", može biti samo onaj sa kojim se radi svakodnevno. Ponekad, čak mala, naizgled beznačajna vežbica, onako uzgred, može imati veliki efekat... Ali, pre velike priče, zašto baš naslov - KONTAKT I? Zato što će biti i KONTAKTA II, naravno, kad za to dođe vreme.
Ovde je reč o onom prvom, po meni, najbitnijem uspostavljanju odnosa, poverenja, prijateljstva, ljubavi sa psom, jer, za mene, on - nikada nije bio roba! Pas je za mene oduvek bio drug, pomoćnik, saradnik...
Dakle, tek što smo ga nabavili i doveli u novu sredinu, njegov novi dom, gde on trenutno nikoga ne poznaje, sem onog koji ga je uzeo i doneo, odvojio od majke, braće, sestara, prijatelja, počinje - KONTAKT. To važi i za lovne i za sve druge pse. I najkrvoločniji pas na taj način se može, bar donekle, upristojiti, Naravno, kad taj kontakt i ostvarimo kako valja. Kasnije, sledeće lekcije ići će lakše, bolje, sigurnije i bezbolnije. A vi ćete uživati u tome, dok je pas živ, kod vas.
Kontakt I se postiže što češćim bavljenjem štenetom. Od ishrane do šetnje dvorištem, igranjem nekom lopticom, običnom krpom, pa čak i mekim, čamovim drvetom. Dalje, moram priznati, moji najbolje obučeni lovni psi bili su oni koji su rasli kraj mene, "na moje oči". Bili su, zapravo, ako ne stalno, a ono najčešće uz mene. Na primer, ležali su na mojim nogama, pod pisaćim stolom, dok sam čitao, pisao...
U kontakt I spada i poneki ukusni zalogajčić. Njega uvek treba imati pri ruci. Zatim, sa štenetom treba šetati, makar dvorištem, u prvo vreme samo sa njim, bez povodnika, to se podrazumeva. I bez prisustva "posmatrača", poznatih ili nepoznatih, svejedno... Jer, oni skreću pažnju radoznalom štenetu, a to za obuku, znate i sami, nije dobro ni poželjno.
Kad god je to moguće, ako vas posmatra ili uputi pogled ka vama sa izvesne udaljenosti - čučnite. Pljusnite se po kolenu, izgovorite njegovo ime i dodajte mu jedno "dođi" ili "ovamo", kako vam se sviđa. On će najčešće, iz cuga, dotrčati do vas. Pomilujte ga, tepajte mu, razgovarajte sa njim (ako umete) i neprimetno, dajte mu - nagradu! Neka pojede ono što voli!
Tako počinje izgradnja onog "strujnog kola" između vas i psa, dugotrajnijeg, većeg i sigurnijeg od "Teletakta" koji ne upotrebljavam i ne verujem da ću ga upotrebiti ikad, iako sam oboleo, a i krštenica mi počela da rđa....
Ali, rad sa psom, na moj način, zahteva vreme, istrajnost, taktičnost, ukratko - upornost. Taj metod isključuje svaku batinu, šibu, bar u prvo vreme. Naravno, posle, šiba se u nekim trenucima mora upotrebiti, ali samo ako je kazna neophodna, pravovremena i napominjem - neizazvana nervozom vodiča. Jer, ljubavlju i strpljenjem na najlakši način se budi i učvršćuje ona praiskonska potreba psa da bude uz čoveka. Uostalom, pas je prvi pomogao, na pravi način, ljudskom biću da bude čovek, predajući mu nesebično, pomenuću samo jednu osobinu, mada ih ima sijaset - vernost.
Danas, nažalost, svedoci smo kako čovek prenosi psu svoje zverske osobine, učeći ga da opet postane zver, te da se tako, opet zajedno sa čovekom, vrati na polaznu tačku, tamo gde su bili pre ko zna koliko vekova...
(Nastaviće se)
.........
Natura broj 10 (decembar 1996)
Natura Online (1.2.2010)