NAŠI AUTOHTONI PSI

Srpski trobojni gonič

Autohtone rase naših goniča veoma su stare. Vreme, poreklo kao i tačan naziv mesta odakle potiču teško je utvrditi, mada opise pasa, koji su slični današnjim našim goničima, a prema pisanju dr Janka Lokara (u knjizi "Naši psi") daje Arijan još u drugom veku naše ere. Narodi koji su u to doba naseljavali naše krajeve imali su, prema pisanju Arijana, pse goniče koje su koristili u lovu.

Piše Zoran Stošić - Stole, odgajivač iz Knjaževca

Pisanih podataka o tome sa kakvim se psima lovilo po dolasku Starih Slovena nema. Prema nekim manastirskim freskama iz 14. veka moglo bi se zaključiti da su naši preci lovili hrtovima, ali prema predanju i narodnim pesmama, koje govore o nekadašnjem životu vlastele, pominju se "hrti i agari". Reč "zagar" ili "ogar" označava - pse kretače i slednike divljači.

Po dolasku Turaka na naše prostore svakako su dovedeni i drugi psi goniči sa kojima su Osmanlije rado lovili, upravo onako kako se u mnogim našim brdsko-planinskim  područjima i danas lovi. Konfiguracija našeg terena, ali i velika pokretljivost tih pasa kroz šumu, upućuju na to da su se neke vrste goniča i tada koristile u lovu. I razumljivo: ono što je dobro retko kad je menjano tako da su, zahvaljujući svojim dobrim lovnim osobinama, psi goniči i ostali na našim prostorima.

To je i razlog što su kod nas jedino stvorene rase autohtonih goniča, dok su sve ostale rase lovačkih pasa donete iz drugih zemalja kao ustaljene za poseban lov.

Naši autohtoni goniči poznati su gotovo u celoj Evropi kao veoma dobri radni psi na gotovu svu vrstu divljači (i pored nekih naših "vrsnih stručnjaka" za rad pasa goniča koji su hteli da ograniče naše nacionalno blago samo na rad na zeca i lisicu) oni su pokazali i dokazali da podjednako dobro i uporno gone (kako u lovu tako i na utakmicama u radu) divlju svinju i medveda.

Drugim rečima, to nedvosmisleno znači da su naši goniči - svestrani radni i lovni psi. Ovoga puta osvrnućemo se samo na srpskog trobojnog goniča.

Ovaj gonič je pas srednje veličine, visok od 45 do 55 centimetara. Najverovatnije je nastao u Bosni pa je tamo, bar do poslednjeg rata, bio i najviše rasprostranjen.

Pretpostavlja se da je srpki trobojni gonič nastao ukrštanjem balkanskog i posavskog goniča, jer je on naša najmlađa autohtona rasa. Postoji mogućnost i da je u nastanku rase korišćen i istarski kratkodlaki gonič pa se, verovatno i zato, i danas javljaju pojedini psi sa meliranim (peckastim) belinama.

Srpskog trobojnog goniča krasi snažna građa, izdržljivost, živahnost, blaga narav ali je, kao i svi drugi goniči, dosta tvrdoglav a na terenu  nezavistan.

Ovaj pas je dobar čuvar, hrabar i privržen svom gospodaru. Njegov odličan njuh i poslovična otpornost učinili su ga sjajnim goničem i na najtežim terenima ali, napominjemo, i u oštrim uslovima.

Dužina trupa mu je deset odsto veća od visine grebena. Glava mu je duguljasta, a gledana odozgo je uska. Čeona brazda blago je naglašena. Lobanja je blago zaobljena, a potiljna kost izražena. Čeoni prelaz je blag, nosnik je prav i dug.

Kod srpskog trobojnog goniča uši su usađene iznad očne linije, srednje su duge, zaobljenih vrhova i potpuno priljubljene uz glavu. Osnovna boja mu je pšenično žuta ili lisičije crvena sa crnim plaštom, odnosno sedlom, sa manjim ili većim (deličnom ili potpunom lisom) belinama na glavi. Ispod vrata i oko vrata ima potpunu ili delimičnu ogrlicu, kao i na prsima, donjim delovima nogu i vrhu repa.

Zbog svoje boje ovaj pas je veoma lako uočljiv i podesan za pokrivene šumske terene. Zbog sklada boja spada u naše najlepše goniče.

.........

Natura broj 10 (decembar 1996)

Natura Online (30.1.2010)

Standard - Srpski trobojni gonič

FCI standard broj 229
Zemlja porekla: Srbija
Sekcija: 1
Podsekcija: 12

.........

Opšti izgled i osobine

Opis: Pas srednje velicine, snažne građe i izdržljivosti. Boje je plameno-crvene sa belom i crne. Veoma živahan i temperamentan.
Visina: 45-55 centimetara.
Oblik: Dužina trupa treba da je najviše 10% veća od visine grebena.
Upotreba: odličan gonič.

Glava

Potpuni opis: Sa profila potiljna kost izražena, lobanja blago zaobljena, čeoni prelom blag, nosnik prav i dug. Odozgo gledano duguljasta, uža, čeona brazda lako naglašena. Njuška nešto duža od lobanje. Dužina glave 20-24 cm.
Lobanja: Očni lukovi malo izraženi.
Stop: Blago izražen.
Njuška: Duga, duboko u korenu široka i prema nosu se sužava.
Nos: Srednje velika pečurka crne boje.
Usne: Tanke, čvrsto pripijene i gornja neznatno prelazi donju, dobro pigmentisane.
Zubi: Makazasti, jaki i potpuni.
Oči: Tamno pigmentisane, zatvoreno smeđe do crne boje, blagog izraza.
Uši: Usađene iznad očne linije, srednje debljine, srednje duge (u mirovanju dopiru do zadnjeg ugla donje vilice), pri vrhu zaobljene, uz glavu priljubljene i nenaborane.
Vrat: Dobro povezan sa glavom i trupom, kos, mišićav, u preseku kruškolikog izgleda, postepeno se širi prema grudima. Koža elastična, pripijena i dobro odlakana.

Trup

Opšti izgled: Leđa prava i blago se spuštaju od grebena prema sapima.
Greben: Srednje izražen.
Leđa: Mišićava, nešto kraća, slabinski deo mišićav i kratak.
Sapi: Dovoljno duge, široke i kose.
Grudni koš: Dug, dubok, širok i blago zaobljen. Prsa široka, blago zaobljena.
Trbuh i bokovi: Prikupljen i zaobljen.
Rep: U produženoj liniji leđa pravilno usađen, prav ili blago na gore povijen. Dug do skoćnog zgloba, dobro odlakan.

Prednje noge

Opšti izgled: Pravilnih stavova iz profila i spreda.
Plećke: Srednje duga i kosa (oko 55°), mišićava i priljubljena.
Nadlaktica: Mišićava, srednje duga i koso položena. Lakat umereno priljubljen.
Podlaktica: Vertikalna, mišicava i jaka.
Šaplje: Malo primetno.
Došaplje: Okomito ili blago koso i kraće.
Šape: Mačje, prsti prikupljeni, tabani puni i elastični. Nokti jaki, tamno pigmentisani.
Zadnje noge: Pravilni stavovi gledani sa strane i od pozadi.
Butine: Srednje duge, široke i mišićave.
Potkolenica: Kosa, duga i mišićava.
Skočni zglob: Izražen i jak.
Došaplje: Skoro okomito, srednje dugo i snažno.

Zadnje šape: Kao na prednjim nogama.

Hodovi: Elastični, izdašni i živahni.
Koža: Elastična, pripijena, dobro pigmentisana i odlakana.
Dlaka: Kratka, gusta sa poddlakom i sjajna.
Boja: Osnovna je lisičije crvena ili žuto crvena, sa crnim plaštom ili sedlom. Plašt doseže do glave sa crnim mrljama na obema slepoočnicama. Bela boja se prostire preko glave u obliku lise ispod vrata i oko vrata u obliku potpune ili delimične ogrlice na prsima do prsne kosti, na donjim delovima nogu i vrhu repa. Bela boja može da zauzima do jedne trećine površine tela.

Mane

Lakše: Nedovoljno plemenita glava, slabija pigmentacija očiju i vidljivih sluzokoža, klještasto zubalo, naborane i odstojeće uši, podgušnjak, slabije izražena nepravilnost u stavovima i uglovima, preširoke ili preplitke grudi, blago ulegnuta ili izbočena leđa. Slabije kosti i muskulatura, zečje šape, mekše i otvorenije šape, zaperci, slabije izražene neprorcijalnosti pojedinih delova tela, duža dlaka, na zadnjim delovima butina i donjoj strani repa, nedovoljno ili previše belina.

Diskvalifikacione: Izrazito neplemenita glava, suviše svetle i riblje oči, depigmentacija nosa i vidljivih sluzokoža, nedovoljna i preterana visina, jača nesrazmera između pojedinih delova tela, naročito dužine i visine, iskrivljen ili uvrnut rep. Degenerativne pojave na zubima (vilicama) i polnim organima, jako izraženi nepravilni stavovi (O i X), dugo i jako ulegnuto došaplje, sve druge boje sem navedenih, kao i drugačiji raspored istih.

...........

Natura Online (30.1.2010)