OPŠTI PRINCIPI PRIMENE GENETIKE ZA SVE

Šetajuća vremenska bomba

(Za one koji ne barataju pojmovima iz genetike)

Koliko je genetika važna u programu uzgoja pasa? I koliko je ona važna za zdravlje svakog psa posebno? Ukratko rečeno: veoma! Jer, ona daje alat koji vam treba da biste mogli da izračunate -  očekivanja. Uostalom, znati šta možete očekivati je mnogo bolje nego kockati se sa neizvesnošću, zar ne?

Preveo i pripremio: Željko Šeatović, odgajivač

"Naše oči nam kažu kako će pas da izgleda.

Njegov pedigre nam kaže kako bi trebalo da izgleda.

Ali njegovo potomstvo nam kaže kakav on stvarno jeste".

Nan Weltzman

Genetska istraživanja kod pasa svedena su, uglavnom, na pokušaj rešenja misterije genetskog nasleđivanja bolesti. Nije poznato da su vršena istraživanja u svrhu genetskog unapređenja kvaliteta bilo koje rase. To je ostavljeno odgajivačima koji se mogu osloniti samo na ono što ih je iskustvo naučilo.

Tipično pravilo kojim su se rukovodili uzgajivači bilo je: "Pari najbolje sa najboljim i nadaj se najboljem".

Naša želja je da vas dovoljno upoznamo sa genetikom kako biste svoj program odgoja bazirali na naučnoj osnovi. Jednom, kada savladate osnove, videćete kako se to sve može lako primeniti.

Šta je potrebno da bi se unapredio pas?

Cilj uzgoja pasa jeste dosledna proizvodnja visoko kvalitetnih životinja iz generacije u generaciju. Pod visoko kvalitetnim podrazumevaju se životinje bez ikakvih mana. Ali, kako odgajivači to mogu postići?

Prvo, potrebno je razumeti genetiku, uključujući parenje u srodstvu, osvežavanje (uvođenje sveže krvi) i linijski uzgoj. Drugo, morate biti u mogućnosti da primenite to znanje. Treće, morate odabrati odgovarajuće životinje za uzgoj i odstraniti one koje nisu za to.

Možemo se ravnati prema dva uzora: prirodi, gde je razvoj životinja dosledno baziran na preživljavanju najjačih ili primenjujući dokazanu praksu stočne indutrije.

U prirodi jeleni žive u krdu. Članovi krda pare se međusobno i to se zove parenje u srodstvu. Životinje sa manama prirodno se odstranjuju iz uzgoja jer ne mogu dovoljno dugo da prežive da bi se parile. Kada superiorna životinja izbori svoj pristup krdu, dolazi do osvežavanja. Sveža, superiorna linija je unešena u krdo.

Kod pasa, gde čovek kontroliše uzgoj, osvežavanje je parenje kuje sa jedinkom sa kojom nema zajedničkih predaka u prvih šest generacija.

Naš posao je, kao što to čini i priroda, da odaberemo najbolje, dobijemo najbolju reprodukciju i odstranimo životinje sa manama. To znači da životinje koje nisu vredne za uzgoj moraju biti kastrirane ili na drugi način odstranjene iz daljeg uzgoja.

SVRHA REPRODUKCIJE

Odgajivač mora biti pažljiv kad odabira pse za uzgoj. Zdravlje psa, temperament i temeljitost građe (struktura) moraju biti osnovna briga. Zanemarite li ove osnove stvorićete samo bedu i propast svog uzgoja. U stvarnosti, ne postoji sto posto savršena životinja. Ne možete uzgojiti savršenog psa jer on još uvek nije izmišljen.

Dakle, odgajivač mora da odluči koje mane su prihvatljive, a koje moraju biti eliminisane.

Postoje bitne razlike između lakših i težih mana, a da bismo to bolje objasnili one lakše ćemo zvati samo "mane", a one teže "defekti".

Mane su estetske nepravilnosti koje nisu u skladu sa uzgojnim standardom. Defekti su, s druge strane, genetske nepravilnosti ili bolesti koje opasno deluju na zdravlje psa, njegov temperament ili temeljitost građe. Displazija kukova je, recimo, defekt, dok bi mana psa bila viša visina nego što je to predviđeno uzgojnim standardom.

Odgajivač mora da nauči da pošteno ocenjuje i vrednuje psa. Pozitivne i negativne ocene moraju biti dobro odmerene i razmatrane. Odgajivač mora da odluči, takođe, koje mane mogu biti tolerisane, a koje defekte ne može prihvatiti.

Pri proceni mana, podelite ih u tri kategorije:

1. Kozmetičke mane su nasledne, ali ne i strukturne mane. Boja, pigment i boja očiju su primer za to.

2. Strukturne mane nisu u skladu sa standardom i mogu uzrokovati probleme kod ocenjivanja na izložbama. One, u svakom slučaju, ne smetaju psu u funkcionisanju. Te mane uključuju veličinu i tip glave, oblik očiju, dužinu dlake...

3. Mane uzrokovane okruženjem su u potpunosti prihvatljive, a odnose se na ožiljke i povrede. Ove mane nisu ispravne i nisu nužno poželjne, ali ih je moguće kontrolisati i ispravljati.

Životinje sa defektima imaju greške i bolesti i nema nikakvog smisla pokušavati da pse sa defektima uključujete u vaš uzgoj. Na primer, ne možete uključiti psa sa epilepsijom ili sa displazijom kukova u uzgoj i očekivati da ćete time unaprediti rasu.

Psi sa defektima treba da budu sterilisani ili kastrirani, pa čak i podvrgnuti eutanaziji, u zavisnosti od težine defekta. Pas sa defektom može biti predivno društvo, ali ni u kom slučaju ne sme ići u uzgoj.

PO UZORU NA PRIRODU

U divljini životinje sa defektom ne preživljavaju i ne reprodukuju se, odnosno nemaju potomstvo. Zato bi bilo potpuno apsurdno da odgajivač pokuša da unapredi rasu sa psima koji imaju određene defekte.

Neodgovoran ili neobavešten odgajivač, uključujući mnoge komercijalne tzv. odgajivače pasa, svesno uzgajaju pse sa defektima. Oni o tome ne vode računa i mole se da se dogodi čudo što čak može rezultovati i jednim, na izgled dobrim, primerkom za pokazivanje. Verovatnoća greške u ovom slučaju je ogromna, a sav škart i krš oni izbacuju na tržište ljubimaca, uzrokujući stresove i troškove kasnijim vlasnicima tih životinja.

Problem postaje još složeniji kada novi vlasnik takvog škarta, koji ništa ne sumnja, odluči da njegov pas "sa papirima" postane osnova za uzgoj. Takav pas sa genetskim defektima često nađe put da se vrati u uzgojni program odgajivača, što se rezultuje strahovitim pogoršanjem nekada velike rase. Svemu tome je najčešći uzrok glupost i nesmotren rad prevelikog broja tzv. "dvorišnih odgajivača".

Odgajivač ne bi smeo nikada da prodaje štenad kao uzgojnu robu, a da pri tome nije ponosan na to što je odgojio. Dobijajući jedno superiorno štene, uz mnogo loših, tipičan je primer lošeg uzgoja. Ako želite da unapredite standard svog uzgoja, morate strogo kontrolisati štence slabijeg kvaliteta tako što ćete ih sterilisati kako vam se ne bi slučajno vratili u uzgoj.

Defekt može biti maskiran, skriven i u naizgled zdravoj liniji. Prethodno zdrava linija može biti "zaražena" ako u uzgoj uvedete samo jednu životinju sa defektom. Nikada se više nećete rešiti defekta iz te linije! Čitava linija je mrtva. Nikada ne parite ili ne dozvolite parenje sa životinjama koje imaju defekte.

U ime svoje rase ne igrajte se i ne petljajte sa defektima. Radite samo sa psima koji su stabilnog karaktera i zdravi u svakom pogledu. Eliminišite pse koji daju bogalje pre nego što stvore uporište u vašem uzgoju.

Ako parite psa sa defektom i zdravog psa i štenci vam izgledaju zdravo, nemojte se zavaravati: Niste iz uzgoja izbacili genetski defekt... On je i dalje prisustan čak iako ga vi ne vidite. To što ste stvorili jeste "šetajuća vremenska bomba", samo je pitanje vremena kada će ona "eksplodirati".

Dokaz da li je defekt samo maskiran dobićete ako dva šteneta iz linije kasnije parite međusobno. Ako je defekt prisutan, "vremenska bomba" će eksplodirati i dobićete svog "linijaša" sa defektnim štencima.

PREDRASUDE

Ako nameravate da parite psa sa manama nemojte misliti da parenjem sa psom koji ima suprotne mane možete ispraviti one vašeg psa. Ne možete ih mešati. Na primer, ako je vaša kuja predgrizač, ne tražite za nju mužjaka podgrizača. Dve greške se neće poništiti. Umesto toga, imaćete leglo puno i predgrizača i podgrizača sa ponekom jedinkom sa ispravnim zagrizom. Cela daljna linija bila bi takva.

Ono ispod čega ne treba ići je parenje sa jedinkama koje su najbliže standardu, ali pritom da su im preci savršeni upravo u onim delovima koje vi želite da ispravite, odnosno što želite da dobijete.

Ako psi iz vašeg uzgojnog programa ne pomažu u unapređenju rase morate prihvatiti tu činjenicu i preuzeti na sebe odgovornost da pronađete novu krvnu liniju. Jer, vi sigurno ne želite da proizvodite štence koji će doprineti osiromašenju rase i vašeg uzgoja. Počnite ponovo, ali sa boljom krvnom linijom.

Vratimo se na čas primeru pasa sa predgrizom i podgrizom. Ako iz pomenutog legla uzmete štene savršenog izgleda i uključite ga u svoj uzgojni program, sve što ste učinili jeste da ste nastavili "zaraženu" liniju. Nikada nećete biti u mogućnosti da proizvedete identičnog ili boljeg od tog psa kao i što će svi psi posle njega, u porodičnom stablu, imati pomenute mane.

Bilo da vam je želja da dostignete savršenstvo standarda u vašem uzgoju ili želite da unapreite samo jednu karakteristiku rase koju uzgajate, otkrićete da uključivanjem genetike u vaš rad doprinosite da vam život odgajivača bude mnogo lakši.

Genetika vam daje alat koji vam treba da biste mogli da izračunate očekivanja. Jednostavna je kada je upoznate.

Uostalom, znati šta možete očekivati je mnogo bolje nego kockati se sa neizvesnošću. Zar ne?

..........

Natura broj 21 (april 1999)

Natura Online (3.12.2009)