KINOLOGIJA: GENETIKA U ODGOJU

Bolno nasledstvo

Telo životinja je sastavljeno od više miliona sićušnih ćelija. Unutar svake ćelije je jezgro koje sadrži niti DNK, poznate kao hromozomi. Oni su spareni u nukleusu (jedru), a pas ima 39 pari hromozoma. Uz svaki hromozom DNK je podeljena i na različite, slične brojanicama, podnivoe koji se zovu geni. Ovi geni mogu sami ili u sadejstvu sa drugim genima da kontrolišu sve u životinjskoj građi i funkcionosanju organizma, kao što su boja očiju i dlake, dužina nogu, sposobnost zgrušavanja krvi... Međutim, nasledne bolesti (displazija zgloba kuka, poremećaj procesa koagulacije, bolesti oka i srca i drugi zdravstveni problemi) mogu naneti psima veliki bol, a njihovim vlasnicima mnogo brige. U ovom tekstu pokušaćemo da objasnimo koji se to poremećaji mogu desiti, kako oni utiču na pse i koje se preventivne mere mogu primeniti radi sprečavanja prenošenja tih bolesti na potomstvo.

Piše DVM Helen Denis (britanski magazin "Your dog"), preveo i pripremio Ivan Lukić

Pojam urođena bolest se odnosi na bolesti koje se prenose sa roditelja na njihovo potomstvo, preko gena. Osnovnim poznavanjem i razumevanjem genetike većinu ovih problema je lako objasniti.

NASLEĐEN ILI UROĐEN?

Ove dve reči se često koriste zajedno prilikom objašnjavanja nekih genetskih poremećaja. Međutim, uvek treba imati na umu da izmađu ovih reči postoji bitna razlika u značenju. Urođeno stanje je onda kada je životinja rođena sa određenim defektom, kao što je naprimer rascep nepca ili otvor na srcu. Urođeni poremećaji mogu, ali ne moraju biti nasledni. To su slučajevi kada u toku embrionalnog i fetalnog razvića ženka bude izložena nekim nepoznatim ili štetnim lekovima, zračenju ili nekim drugim štetnim i nepoznatim uticajima te se plod rodi abnormalan. Glavni uzrok ili uzročnici nepravilnog razvića u većini slučajeva nikada ne budu otkriveni.

Međutim, nepravilan fetalni razvoj može biti prouzrokovan oštećenim genima, nasleđenim od roditelja, te je poremećaj ili bolest i nasledna i urođena (npr. gluvoća kod određenih pasa ili neka srčana oboljenja kao što je subaortalna stenoza kod boksera).

Nasledna oboljenja mogu biti otkrivena po rođenju ili mogu postati očigledna tek kada pas bude stariji. Mnoga nasledna oboljenja oka, na primer, ne razvijaju se do treće godine starosti, a često i kasnije.

ZNAČAJ GENETIKE

Telo životinja je sastavljeno od više miliona sićušnih ćelija. Unutar svake ćelije je jezgro koje sadrži niti DNK, poznate kao hromozomi. Oni su spareni u nukleusu (jedru), a pas ima 39 pari hromozoma. Uz svaki hromozom DNK je podeljena i na različite, slične brojanicama, podnivoe koji se zovu geni. Ovi geni mogu sami ili u sadejstvu sa drugim genima da kontrolišu sve u životinjskoj građi i funkcionosanju organizma, kao što su boja očiju i dlake, dužina nogu, sposobnost zgrušavanja krvi itd.

Svi geni koje pas ima su nasleđeni od njihovih roditelja, pola od oca i pola od majke. U fertilizaciji, u kojoj se spajaju muški spermatozoid i ženska jajna ćelija, novonastala ćelija prima 39 hromozoma od majke i 39 hromozoma od oca.

Iako su hromozomi i geni koje oni nose spareni oni ne moraju biti isti. U nekim parovima jedan gen je sposoban da utiče na drugi. Na primer, hromozom za boju dlake je sparen tako da jedan može da nosi gen za crno-braon boju, a drugi za crnu boju. U toj kombinaciji štenad će biti  crno-braon boje jer je taj gen dominantniji i utiče na gen za crnu boju koji je poznat kao recesivni gen. Međutim, ako je štene nasledilo dva recesivna (crna) gena, onda će boja dlake biti crna jer dominantni (crno-braon) gen nije prisutan.

NASLEĐIVANJE BOJE

Obeležimo gen za crno-braon boju koji je dominantan slovom B, a gen za crnu boju , koji je recesivan, slovom b. Ako imamo na umu da štenad nasleđuju po jedan gen od svakog roditelja, pogledajmo neke od mogućih kombinacija. 

Ovo je osnovno znanje iz genetike koje bi trebalo da pomogne ljubiteljima pasa, ali i odgajivačima početnicima, da razumeju kako psi nasleđuju određene osobine. Nasleđivanje određenjih osobina je često više složeno nego što navedeni primeri pokazuju, a u određivanju jedne osobine često može učestvovati i više gena odjednom. Takve osobine se opisuju kao poligenske.

Osim što određuju građu i funkciju tela geni su takođe odgovorni za mnoge bolesti i poremećaje. Kao što pas može naslediti dobre osobine svojih roditelja tako može naslediti i njihove bolesti i poremaćaje.

Odgovorni odgajivači zarad dobra svojih ljubimaca iz uzgoja odstranjuju neželjene osobine i bolesti. To je relativno lako, ako je stanje prouzrokovano dominantnim genima, zato što će svi psi sa tim genima imati iste probleme. Međutim, teškoće nastaju sa bolestima uzrokovanim recesivnim genima zato što mnogi psi mogu nositi gena, a da to ne utiče na njih same. U svakom slučaju oni su sposobni da prenose gene svom potomstvu, a bolest će nastati samo ako štene nasledi dva recesivna gena. Drugi problem za odgajivače leži u poremećajima koji se prilikom nasleđivanja ne primećuju do nekoliko godina starosti, a pas je prethodno već ostavio potomstvo.

DISPLAZIJA KUKA

To je jedno od najopasnijih naslednih oboljenja koja izaziva brigu među odgajivačima i veliki bol i patnju pasa. Zglob kuka čini glava butne kosti postavljena u acetabulumu (šupljina na karlici). U slučaju displazije acetabulum je suviše plitak tako da je glava femura (butne kosti), suviše labava i opuštena u zglobu. Posledica je labav, pokretan zglob kuka.

Stepen neuklapanja i labavosti se može dosta razlikovati. Neki psi, iako oboleli opstaju i dožive duboku starost, dok drugi imaju potpunu dislokaciju kukova već sa nekoliko meseci starosti. Nepravilno uklapanje zgloba nastaje zbog nepravilnosti u spoju između femura i karlice što, pre ili kasnije, razultira deformacijom, bolom i artritisom. 

Vreme kada se prvi put uočava ovaj problem kod pasa je od nekoliko meseci do nekoliko godina starosti, što zavisi od stepena displazije i drugih promena. Dijagnoza se postavlja na osnovu rentgenskog snimka kukova koji je, kao preventivna mera, obavezan i kod pasa kod kojih ne postoji sumnja na displaziju. Snimak pregleda konzilijum eksperata koji, na osnovu merenja pomoću devet parametara, daje svoju ocenu. Na osnovu tih devet parametara dobija se ocena od maksimalnih 53 boda po kuku, što je u zbiru, za oba kuka 106 bodova. Najpoželjnije je da pas nema displaziju i da se kao potpuno zdrav koristi u priplodu. Obolele pse ne treba koristiti u priplodu jer, po nepisanom pravilu, potomci displazičnih pasa uvek imaju viši stepen displazije od svojih roditelja.

Drugi nasledni ortopedski poremećaji, koje treba ovde spomenutu su:

• displazija lakta
• luksacija čašice kolenog zgloba
• invertebracija diskusa
• Pertova bolest

POREMEĆAJ PROCESA KOAGULACIJE

Zgrušavanje krvi (koagulacija) je vrlo složen proces u kojem učestvuje više različitih elemenata kao što su trombociti, faktori zgrušavanja krvi stvoreni u jetri itd. Delimičan ili potpun nedostatak bilo kog od ovih faktora može da rezultira nemogućnošću zgrušavanja krvi, a kod težih rana i potpunim iskrvljavljenjem. Ova bolest pasa vrlo je slična hemofilji kod ljudi. Kod nemačkog ovčara se vrlo često javlja. Način nasleđivanja je vezan za pol.

Naime, defektni geni odgovorni za ovu bolest su na hromozomima koji određuju pol životinje. Postoje X i Y hromozomi. Mužjaci imaju XY, a ženke XX hromozomsku kombinaciju. Gen za ovu bolest je recesivan, a nosi ga X hromozom. Pošto ženke imaju normalan X hromozom, one ne oboljevaju, ali  ga zato mogu preneti na svoje potomstvo. Mužjaci "zaraženi" ovim X hromozomom uvek oboljevaju (videti crtež na početku teksta).

Drugi nasledni poremećaji krvarenja:

• von Willebrandova bolest
• hemofilija B

BOLESTI OKA

Postoji veliki broj bolesti oka koje se nasleđuju i od kojih oboljevaju mnoge rase pasa. Neke se odnose na oblik oka, posebno kapaka koji mogu biti delimično okrenuti ka spolja (ektropični) ili unutra (entropični).

Druge bolesti su mnogo ozbiljnije zato što u većoj meri utiču na vid. Kod nekih pasa sa dužom dlakom javlja se katarakta koja se javlja i kao nasledno oboljenje. Nekoliko naslednih stanja koja utiču na mrežicu oka, u težim slučajevima, mogu izazvati slepilo. Problemi koji se jave u prvim mesecima života mogu biti snimljeni i detaljno ispitani tako da se postavi dijagnoza pre nego što pas ostavi potomstvo. Nažalost, mnogi problemi se pojave tek posle nekoliko godina starosti kada pas već ima potomstvo. Neka oboljenja koja nisu nasledna, kao što je sekundarni glaukom, mogu imati i svoju naslednu manifestaciju, u ovom slučaju nasledni glaukom.

Druga nasledna oboljenja oka:

• progresivna atropija retine
• displazija retine
• koli oko
• koloboma
• katarakta
• luksacija sočiva
• primarni glaukom
• suvi keratokonjuktivitis
• entropija.

BOLESTI SRCA

Genetski poremećaji mogu da utiču na srčani mišić ili zaliske, što prouzrokuje neefikasan rad srca, uske zaliske i nepravilnu krivulju.

SMANJENJE RIZIKA

Pošto je svaki deo tela određen svojim genima on može da bude nepravilan ako su geni koji ga kontrolišu defektni. Ti geni i nedostaci koje oni nose su nasleđeni od roditelja. Mnoga nasledna oboljenja skraćuju život psima ili stvaraju bol, patnje i stres vlasnicima.

Dijagnostifikovanje određenih oboljenja, pre uzgojnog doba i selektivan odgoj, mogu da smanje broj obolelih pasa. Međutim, u mnogim slučajevima način nasleđivanja je nepoznat, a prepoznavanje nosioca teško.

Postoji više razloga zbog kojih je skoro nemoguće potpuno iskoreniti mnoge nasledne bolesti, ali se odgajivači mogu potruditi tako što će ostavljati u uzgoju pse koji zadovoljavaju uslove propisane uzgojnim pravilnicima.

...........

Your dog (mart 1997)

NO Magazin broj 1 (novembar 1999)

Natura Online (13.9.2009)