Retke i nepriznate rase: bularab
• Bularab (Bull Arab dog) je retka i nepriznata rasa pasa poreklom iz Australije. Pasmina je nastala, najverovatnije, krajem 19. veka mešanjem predaka pitbul terijera sa poenterima i hrtovima, u prvom redu sa engleskim vipet hrtom. Bularab spada u radne pse jer je stvoren prvenstveno za lov na divlje svinje koje su, radi lova u Australiji, doneli evropski doseljenici.
Piše Aleksandar Arsić *
Australija je Evropljanima bila posebno zanimljiva zbog svoje udaljenosti i izolovanosti. Ipak, tek pristigli doseljenici hteli su da „deo svoje domovine“ prenesu i na ovo novo i neistraženo tlo. Tako su na tle Australije dospele divlje svinje da bi gospoda imala šta da love i da se osećaju „kao kod kuće“. Vremenom, ove životinje počele su da se ponašaju kao invanzivna vrsta, da ugrožavaju ekosistem, useve i ljudska naselja u toj „mladoj“ zemlji. Stanovništvu Australije bili su tada potrebni psi za lov na ovu „novu napast“. Tako je i počela priča o psu nazvanom bularab.
Bularab (Bull Arab dog) je nastao, najverovatnije, sredinom ili krajem 19. veka mešanjem predaka pitbul terijera sa poenterima i hrtovima, prvenstveno sa engleskim vipet hrtom. Zamišljen je prvenstveno kao radni pas ali, zbog svog mirnog i pitomog temperamenta, uprkos „opasnom izgledu“, pogodan je i kao pas za društvo.
Primerci ove rasa danas su izuzetno retki iako su, u bliskoj prošlosti, bili vrlo rašireni po australijskom kontinentu. Bularab je rasa koju ne priznaje nijedan kinološki savez u svetu što je i doprinelo da se broj ovih pasa smanji.
Da li možete da zamislite psa koji je građen kao hrt, samo malo mišićaviji, a ima glavu bulterijera? Zbilja zvuči neverovatno, nešto kao biće iz mašte. Da, ali ipak je reč o stvarnost jer to je - bularab.
Bularab je pas srednje do krupne telesne građe, telo mu je mišićavo i skladno, pokriveno kratkom dlakom, bele boje prošarane crnim, smeđim, žućkastim ili „tigrastim“, većim ili manjim, mrljama. Noge su mu visoke, stubaste i snažne i one pomažu psu pri dugom gonjenju plena.
Jedinke bularaba teže od 30 do 50 kilograma.
Lobanja im je masivna, gruba i robusna, izraženih i snažnih vilica sa izraženim očnim arkadama. Ovi psi Imaju snažnu čeljust i zube; bularabi su sposobni da, posle određenog vremena gonjenja plena, tj. divlje svinje, istu obore na zemlju i ugrizom za vrat brzo usmrte. Sve prethodno rečeno objašnjava i zašto je Evropljanima u Australiji bio potreban pas koji brzo trči, ali i koji imaju snažan i smrtonosan ugriz.
Bularabi poseduju izuzetan njuh; naime divlju svinju ili bilo koju drugu životinju ovi psi mogu nanjušiti na udaljenosti od četiri do šest kilometara što ih čini vrsnim tragačima i „krvoslednicima“.
Nažalost, u drugoj polovini 20. veka, za bularabe dolaze teški dani. Naime, u australijskoj provinciji Kvinslend donet je ukaz o zabrani držanja velikih pasa na zakupljenim prostorima, pa se na tom spisku zabranjenih rasa našao i bularab. To je znatno doprinelo smanjenju broja pasa ove rase. Svoj doprinos proređivanju bularaba dala je i Australijska organizacija za prevenciju okrutnosti prema životinjama (RSPCA Australia), zalažući se za prestanak i smanjenje lova na divlje svinje.
Rasa je sada izuzetno retka ali joj, na svu sreću, ne preti izumiranje. Treba napomenuti i da su bularabi, iako naklonjeni ljudima i vrlo privrženi, ipak skloni agresiji; zabeleženi su, prema svedočenjima Australijanaca, brojni primeri napada ovih pasa na ljude i domaće životinje a što je bio samo još jedan razlog više za njihovo brojno smanjenje i opadanje popularnosti rase.
Šta reći umesto zaključka?
Očigledno, reč je o rasi pasa pomalo „fantastičnog“ izgleda. Bularabi su izuzetni lovci, veoma inteligentni, brzo uče nove veštine i laki su za dresuru. Ali, nažalost, neki od njih su skloni agresiji mada neki od njih deluju čak i dobroćudno. Jednom rečju, bularabi su psi velikih suprotnosti.
……
* Aleksandar Arsić, autor ovog teksta, vodi i uređuje svoja dva sajta: www.neobicniljubimci.rs i www.severna-postaja.rs
Natura Online (11.3.2023)