utorak, avgust 04, 2020

 

ISTORIJSKE NEDOUMICE

Kako je nastao doberman

dobermann02

Danas je naširoko prihvaćena teorija da je takozvani nemački pinč, agresivni pas čuvar, korišćen kao osnov her Dobermanovih eksperimenata. Međutim, i druge rase su imale ulogu u evoluciji doberman pinča, a to su rotvajler, zatim nemački kratkodlaki ptičar, vajmarski ptičar, mančesterski terijer, engleski veliki hrt, mastif, nemačka doga i verovatno još neke rase. Sve pomenute rase uložile su svoje najbolje osobine u stvaranju her Dobermanovog prototipa ovog psa, pa se rasa razvijala polako putem mnogobrojnih, kako dobrih, tako i loših pokušaja, kao što je to gotovo uvek slučaj kod selektivnog ukrštanja…

Tekst i crtež: Dušan Marinović (deo iz knjige "Doberman - kompletan vodič za vlasnike i ljubitelje dobermana")

Nemoguće je doći do samog korena rase doberman. Zato ćemo za ovaj kratak istorijat početi od vremena od kada postoje činjenice.

Priča o dobermanu počinje ranih osamdesetih godina 19. veka u nemačkoj provinciji Tiringija, u mestu Apoldu. Gospodin Fridrih Luis Doberman (Friedrich Louis Dobermann) u ovom gradu je živeo i radio kao poreznik, policajac, a ponekad i kao noćni čuvar. Sudbina mu je nekako dodelila i ulogu čuvara kafilerije. Tu se i rodila ideja koja je kasnije postala i opsesija F. L. Dobermana da stvori posebnu rasu psa čuvara koji bi ga štitio pri obavljanju raznih zadataka. Her Doberman je učinio veliki napredak ukrštajući različite rase i eksperimentišući ali, nažalost, nije ostavio nikakve zabeleške o tome.

Danas je naširoko prihvaćena teorija da je takozvani nemački pinč, agresivni pas čuvar, korišćen kao osnov Dobermanovih eksperimenata. Međutim, i druge rase su imale ulogu u evoluciji doberman pinča, a to su, očigledno, rotvajler, zatim nemački kratkodlaki ptičar, vajmarski ptičar, mančesterski terijer, engleski veliki hrt, mastif, nemačka doga i verovatno još neke rase.

Sve pomenute rase uložile su svoje najbolje osobine u stvaranju her Dobermanovog prototipa ovog psa, mada se rasa razvijala putem mnogobrojnih, kako dobrih, tako i loših pokušaja, kao što je to gotovo uvek slučaj kod selektivnog ukrštanja.

No, rezultat her Dobermanovih pokušaja bio je pas srednje veličine, crne boje, mišićave građe, oprezan i neustrašiv, ukratko - doberman.

Iako pripada pinčevima, odnosno vrlo živahnim i temperamentnim kvadratičnim psima, po potrebi i oštrim čuvarima, termin "pinč" u svetu se više ne koristi zajedno sa imenom doberman. Takođe, i drugo slovo,"n'' iz imena rase je izbačeno (osim u Velikoj Britaniji) tako da se rasa danas jednostavno čita i piše - doberman.

Her Doberman je umro sredinom 1894. godine, ali su razvoj rase nastavili drugi odgajivači koji su u Nemačkoj već 1890. počeli da izdaju rodovnike za dobermane. Jedan od pomenutih odgajivača i nastavljača dela g. Dobermana (zaslužnog i što je pre prodaje svojih štenaca istima kupirao uši i repove) bio je izvesni gospodin Gosvin Tišler (Goswin Tischler) iz Apolda.

Njegova odgajivačnica "von Groenland" ne samo da je iznedrila prvog šampiona 1895. godine - Prinz Matzi von Groenland-a, već su i njegovi psi (Graff Belling vom Gronland i Gerhilde von Thuringen) bili prvi dobermani - upisani u rodovne knjige.

Oto Geler iz Apolda, vlasnik odgajivačnice "von Thuringen", osnovao je 1899. g. prvi nacionalni Doberman pinč klub, a iste godine rasa je i zvanično priznata od Nemačkog kinološkog udruženja. Tada su priznate i boje dobermana: crna sa paležom, braon sa paležom, plava (mada nešto kasnije i teže) i tzv. izabela boja. Crveni doberman se pojavio mnogo kasnije.

Početkom 20. veka rasa je postajala sve popularnija i dobermani su počeli da se pojavljuju i u Švajcarskoj, Holandiji, Španiji, Francuskoj, Italiji, Austriji i Belgiji.

Prvi svetski rat je brojčano oslabio rasu. Veliki broj pasa je korišćen i u ratu, mada je najviše njih stradalo od gladi. Ali, rasa se kasnije brojčano oporavila i osnažila, tako da je nastavljeno širenje po Evropi, ali i van nje.

Prvi registrovani doberman u SAD bio je Dobermann Intelectus, vlasnika Karla Šuluhajsa (Karl Schulyheiss) 1908. godine. Iste godine je Teodor Jager (Theodore Yaeger) iz Ročestera, Njujork, odgojio dobermana Diksa (Dix), prvog dobermana odgojenog u Americi koji je pobedio na šampionatu u pomenutoj zemlji. Doberman pinč klub, osnovan u SAD 1921. godine, i danas je aktivan.

Međutim, izgled tadašnjih dobermana, s kraja 19. i početka 20. veka, uveliko se razlikovao od današnjih tako da je laiku teško uopšte i da zamisli kako je bilo moguće od tih pasa, grubo sazdanih i nimalo elegantnih, dobiti ono što danas viđamo u izložbenim ringovima, kako kod nas tako i u svetu.

........

Šinter, poreznik ili žandar?

Prema nekim tvrđenjima g. Doberman je, radeći i kao šinter u Apoldu, birao za svoj cilj, među uhvaćenim psima, agresivne primerke i takve mešance pario sa žustrim kujama.

Naime, g. Doberman je želeo da stvori oštrog i neustrašivog psa koji bi mu bio od pomoći i u obavljanju svog posla poreznika, odnosno želeo je dobrog odbrambenog psa pored sebe.

Vršeći selekciju i ukrštanje različitih rasa, ali izgleda i žustrih mešanaca, Dobermanov pas (kako ga neki još nazivaju) uskoro je u istočnonemačkom gradiću Apoldu "postao poznat kao neustrašivi borac, odličan čuvar kuća i imanja, a ujedno i kao odličan lovni pas na lisice, rakune i tvorove", piše Beata Kasper u svojoj knjizi "Prvi koraci u svet dobermana" (Novi Sad, 1997).

........

Graf Belling von Gronland

Graf Belling von Gronland (ili von Thuringen) koji je oštenjen 1889. g. od oca Lux von Gronland i majke Tilly I von Gronland, bio je prvi doberman upisan u rodovnu knjigu dobermana. Graf ne samo da je bio izuzetan pas svog vremena (osvojio je čak 52 prva mesta na izložbama) već je bio i odličan priplodnjak.

Osim Grafa zvanični početak rase obeležili su još i psi: Erbgraf Zingo von Thuringen, Freiin Barbara von Thuringen, Greif von Gronland, Junker Slenz von Thuringen i Prinz von Ilm-Athen. Međutim, izgled tadašnjih dobermana uveliko se razlikovao od današnjih.

........

"Žandarski pas''

Pasmina doberman je jedina nemačka rasa koja nosi ime svog prvog poznatog odgajivača - Friedrich Louis Dobermann-a (02. 01. 1834. - 09. 06. 1894). Po zanimanju F. L. Doberman je bio poreznik, žandar i šinter, sa zakonskim pravom da uhvati svakog psa koji se slobodno kretao.

Za odgoj je koristio posebno oštre pse lutalice. Najvažniju ulogu pri stvaranju rase doberman odigrao je tzv. mesarski pas, koji je po tadašnjim merilima bio relativno uzgajana "rasa". Ti psi bili su jedna vrsta predaka današnjih rotvajlera, pomešana sa jednom vrstom ovčara, koji su u okolini Tiringena postojali u crnoj boji sa rđasto-crvenim paležom.

Sedamdesetih godina 19. veka sa takvim psima počeo je svoj uzgoj g. Dobermann koji je tako i dobio "svoju rasu", odnosno radne pse, koji nisu bili samo oprezni, nego i veoma jaki kućni i dvorišni psi. U to vreme veoma su korišćeni kao psi čuvari i policijski psi. Masovna upotreba u policijskoj službi donela je svojevremeno dobermanu i nadimak "žandarski pas''. U lovu su korišćeni uglavnom za borbu sa grabežljivim životinjama.

Na osnovu ovih pretpostavki, bilo je gotovo iznuđeno da doberman bude, početkom 20. veka, zvanično priznat kao policijski pas.

Odgoj dobermana teži ka srednje velikim, snažno i mišićavo građenim psima, koji uprkos svojoj supstanci, izgledaju elegantno i plemenito.

Doberman je posebno pogodan kao pas za pratnju, za zaštitu i službeni pas, ali i kao - porodični pas.

........

Iz knjige "Doberman - kompletan vodič za vlasnike i ljubitelje dobermana"

Natura Online (21.2.2013)