JOSIP BROZ I NJEGOVI PSI
Neotkrivena tajna Titovih pudlica
Za razliku od nemačkih ovčara, koje je Tito veoma voleo i godinama imao za svoje pratioce, priča o njegovim belim pudlicama nešto je drugačija. Jer, ono što je svojevremeno javnost znala o njegovim pudlama svodilo se uglavnom na to da su one bile "Titovi verni prijatelji". Zašto se od njih maršal nikada nije razdajao i kako je bilo moguće da sa dalekog Bajkalskog jezera pošalje čak na Brione privatni avion po svog omiljenog belog pudla Džimija da bi ga, kako je Tito tvrdio, "samo razveselio"?...
Piše Dušan Marinović, urednik
Poznata je priča o tome kako je doživotni predsednik SFRJ i maršal Jugoslavije, Josip Broz Tito, veoma voleo svoje male ljubimce da je s Bajkalskog jezera slao čak privatni avion po svog omiljenog belog pudla Džimija "kako bi ga razveselio".
Da li je, zaista, samo to bio razlog? I zašto je Titu baš taj pas toliko značio?
Prema nekim nikada do kraja potvrđenim kazivanjima, Titove pudlice su bile, u stvari, policijski psi posebno obučeni za otkrivanje - eksploziva.
Te pudlice su stigle iz tadašnjeg Sovjetskog Saveza kako bi predsednika Tita "zaštitile od unutrašnjih i spoljašnijih neprijatelja", odnosno, što bi se danas reklo - od terorista i mogućih atentatora i njihovih zlih namera.
Da li su priče o Titovoj ljubavi prema pudlama, dakle, bile samo farsa, odnosno da li su te pudlice stvarno čuvale Tita i Jovanku, teško je pouzdano danas potvrditi, piše hrvatski Jutarnji list.
- Sasvim sigurno su bili izuzetno inteligentni i pravi čuvari. Ti su psi bili kastrirani i pod nadzorom vojske tako da nisu mogli da imaju potomke - priseća se prof. dr veterine Aleksandar Mitrović koji je lečio Titove pse i brinuo o njima.
- Postojala su tri pudle: Džimi, Olja i Linda. Ne znam otkuda ih je dobio, došle su k njemu kad sam bila mala. Džimi je uginuo prvi, a mi smo naslijedili Olju i Lindu. Olja je bila majka, a Linda kći te potomaka nikada nisu imale - jednom prilikom pričala je Saša Broz, unuka maršala Tita.
Saša ne zna ništa o tome da li su Džimi ili Olja bili istrenirani da zaštite Tita od neprijatelja, ali se seća kako su posle dedine smrti, Olja i Linda na Brionima ležale na Titovom krevetu i tužno cvilele.
Prema tim sećanjima, posebno je zabavan bio i čuvarski nastrojen Džimi. Titu se niko nije smeo naglo približiti jer bi hrabri mali pas odmah zario zube u nogu nepoznatog došljaka. A takve situacije nisu bile zabavne.
Tokom jednog prijema u Kumrovcu sovjetska je delegacija morala da pretrpi nekoliko ugriza, ali do diplomatskog incidenta ipak nije došlo. Niko se nije ozbiljno mogao naljutiti na čupavog Džimja koji je bio težak samo pet kilograma, a Titu se ionako niko nije smeo suprotstaviti.
Prvi par toj pudli Tito je dobio od grčke kraljice Frederike. Šta je bilo s mužjakom, profesoru Mitroviću nije poznato jer je tada predavao dermatologiju malih životinja na Kraljevskom veterinarskom fakultetu u Londonu. Ali ženka je doživela 11 godina i uginula je na malom ostrvu Vangi. Posle toga Tito je u Francuskoj kupio drugu ženku, a od predstavnika Ujedninjenih nacija je dobio mužjaka, pomenutog Džimija.
Međutim, prema nekim svedočenjima, Titove pudle Imale su potomke dva puta. Ali, u kinološkim savezima Hrvatske i Srbije nikada nije bilo registrovanih legala bilo koje od Titovih pudlica.
Poznavaoci kažu da je Tito uvek imao bele pudle. Mužjaci su bili privrženiji njemu, a za ženke se brinula Jovanka.
Svi su ovi psi uglavnom živeli na Brionima, odnosno na ostrvcetu Vangi. Najčešće ih je bilo sedam ili osam, a uz pudle i nemačke ovčare, Titov saradnik i prijatelj pamti nekoliko dalmatinskih pasa i jednog jazavčara.
Do 1977. godine Tito je držao samo toj pudle, a kada je dobio srednju pudlu od Centralnog komiteta Komunističke partije Mađarske, uzgojio je jedno leglo srednjih pudli.
Koliko se zna Tito nikada nije registrovao svoja legla pri ondašnjem Jugoslovenskom kinološkom savezu mada je tamo dolazio zbog svojih lovačkih pasa i nemačkih ovčara.
Zašto nije registrovao i svoje pudle - ostaće tajna. Kao i to da li su njegove male bele pudle bile njegovi lični telohranitelji, specijalizovani za otkrivanje "paklenih mašina"…
........
Nemački ovčari
Poznata je priča o hrabrosti nemačkog ovčara Luksa koji je skočio na Tita tokom bitke na Sutjesci, zaklonio ga od eksplozije i tako mu spasao život, žrtvujući svoj.
Međutim, drugi nemački ovčar, po imenu Tigar, slučajno je odao Tita Nemcima tokom desanta na Drvar. Tito mu to nije zamerio jer je "razumeo životinje", pa su i nakon oslobođenja ostali zajedno, a Tigar ga je pratio na svakom koraku. Od tada je “najveći sin naših naroda i narodnosti” stalno držao nemačke ovčare i svi su se odreda zvali Tigar, u znak sećanja na onoga starog.
Poslednjeg nemačkog ovčara Broz je dobio na dar od poznatog glumca (koji je i sam igrao Tita na filmu) - Ričarda Bartona.
..........
Natura Online (5.12.2012)