GLJIVE NAŠIH KRAJEVA

Turkinja

(Leucoagaricus pudicus)

gljiva-turkinja1

Interesantna jestiva vrsta koja se može naći od proleća do jeseni (mada je u jesen mnogo češća). Interesantna i po mestu rasta jer je jedna od retkih koja raste i na oranicama ili novim travnjacima.

Tekst i fotografije: Vladimir Janjić, dipl. ing

Opis vrste:

Šešir: širok 4-10 cm, u mladosti zvonolik, kuglast, kasnije raširen do sasvim ravan ili vijugav i često rascepan. Beo sa ljuspicama, koje se kod starijih primeraka sasvim izgube. Na dodir može da blago požuti sa zelenkastim tonom (mada sam nalazio i primerke kod kojih je ova osobina sasvim diskretna, praktično neprimetna.

Listići: beli, srazmerno gusti, široki, kod starijih primeraka mogu dobiti crvekasti ton, oko stručka zaokruženi.

Stručak: beo, vlaknast, šupalj, na dnu zadebljan, sa glatkim venčićem.

Meso: nepromenjivo belo, miris i ukus u najvećoj meri zavise od mesta rasta, najčešće nisu osobito prijatni, pomalo trpki i oštri ukus na rotkvu, mada sam nailazio i na primerke koji nisu imali ovako izražene te karakteristike, već, naprotiv, miris bi se mogao opisati kao prijatan, gljivlji.

gljiva-turkinja2

Vreme i mesto rasta:

Interesantna vrsta koja se može naći od proleća do jeseni (mada je u jesen mnogo češća). Mesta rasta su vrlo raznolika, najčešće na svežim travnjacima, njivama koje su nešto ranije uzorane (u krompirištima, kukuruzištima ili drugim strnjištima), nikada u šumi ili uz drvo.

Upotrebljivost:

Gljiva je jestiva. Preporučujem da se obari pa prva voda odbaci jer se na taj način oslobađate trpkog mirisa, dok ostaje onaj pravi "gljivlji".

Moguća zamena:

Zamena je moguća sa nekim vrstama sunčanica, te šampinjona (posebno sa lipikom (Agaricus Arvensis). Posebno bi valjalo obratiti pažnju da se ne zameni sa belom pupavkom, ukoliko je njiva uz šumu. Od nje se razlikuje po tome što pupavka raste iz ovoja tako da je moguće uočiti ostatke ovoja bilo na klobuku bilo pri dnu stručka; venčić na stručku je izraženiji kod pupavke, te je dno stručka zadebljanije i svakako pupavka uvek raste uz neko drvo, dok turkinja nikada.

Natura Online (7.10.2102)