GLJIVE NAŠIH KRAJEVA
Baršunasta (zimska) panjevčica
(Flammulina velutipes)
Ovu pravu zimsku vrstu gljiva (zbog toga joj i naziv zimska savršeno odgovara) ne traba tražiti pre novembra niti posle januara, pa je samim tim i posebna gljivarska poslastica...
Tekst i fotografije: Vladimir Janjić, dipl. ing
Vrsta o kojoj je ovde reč, a koju sam nalazio i na jugu i na severu Srbije (konkretno: snimci baršunaste panjčevčice u ovom tekstu su načinjeni u srednjem Banatu), ilustrativni su primer vrste ali i činjenice da meštani i ne sumnjaju kakvo im je susedstvo.
Osobine vrste
Šešir: dva do sedam širok, mada može porasti i do 12 centimetara posebno kada raste samostalno, kod mladih poluloptast, zatim otvoren kod krupnijih primeraka i valovit. Boja šešira je žuta do naranđasta, mada može imati i braonkastih polja, posebno u centru. Meso šešira je tanko, a kožica klizava pa i ljigava i lepljiva.
Listići: rašireni, dosta retki, beli pomalo crvenkasti.
Stručak: tri do sedam centimetara visok, tanak, često iskrivljen i vlaknast. U donjem delo je baršunast (odatle onaj prvi naziv).
Meso: žućkasto, tanko, miris i ukus nisu izraženi (eventualno blago gljivlji sa primesom drveta).
Vreme i mesto rasta
Gljiva raste u grupama vrlo retko pojedinačno, na panjevima belogorce (najčešće na vrbi) i to svežim u proleće i prethodne godine posečenim stablima. Nikada je nisam našao na živom drveću, mada sam je nalazio na korenju tako da izgleda kao da raste iz zemlje (obratite pažnju da se u blizini nalazi neki panj belogorice).
Kako je reč o jednoj od retkih vrsta koje je moguće naći u zimu zamena sa nevaljalom vrstom je praktično nemoguća (opet napominjem: voditi računa o vremenu i mestu rasta).
Pošto raste u vreme kada je teško doći (osim u prodavnicama) do drugih vrsta svakako je interesantna i njena boja (koja se zadržava i posle kuvanja) pa ova gljiva može biti zanimljiva i za dekoraciju salata ili drugih jela.
Natura Online (13.3.2012)