GLJIVE NAŠIH KRAJEVA

Judino uvo

(Auricularia Auricula-Judae)

Na osnovu slike početnici bi zaključili da ovo i nije gljiva. Međutim, ona je samo dokaz raznorodnosti sveta gljiva. Postoji veliki broj pihtijastih vrsta od kojih neke žive na zemljia, a neke, kao ovde opisana, na otpalim granama i grančicama...

Tekst i fotografija: Vladimir Janjić, dipl. ing

Osobine vrste

Opis gljive veoma odudara od standardnog. Gljiva nema ni šešira ni stručka, već jedinstveno plodno telo nepravilnog oblika, koje, najčešće, podseća na uvo. Nepravilni nabori su uočljivi i spolja i unutar "uva". Boja plodnog tela kreće se od maslinasto smeđe do ljubičasto sive, na mestima koja su prosušena boja može biti i antracit crna.

Meso gljive je elastično, kod mladih primeraka želatinozno pihtijasto, meko, kod starijih i prosušenih žilavo i tvrdo. Prosušeni primerci kada se nakvase vrate pihtijastu konzistenciju. Ukus i miris nisu izraženi. Boja spora je bela.

Mesto rasta

Ova gljiva može se naći na granama i grančicama raznog belogoričnog drveća, najčešće zove, drveta o koje se, po predanju, obesio Juda, pa je po tome i ova gljiva dobila ime.

Upotrebljivost

Gljiva je jestiva ali bez osobitog mirisa i ukusa, a kako nema opasnih dvojnica slobodno je berite i jedite.

U literaturi sam pronašao da se ova gljiva, u istočnim zemljama, smatra za specijalitet.

Natura Online (22.3.2011)