GLJIVLJI OTROVI

O otrovnosti gljiva (1)

Vrlo često pročitamo ili čujemo kako je neko ili čak cela porodica - stradala od gljiva! Reč je o vrlo ozbiljnoj temi kojoj na ovom mestu neću priključiti ni jedan od nekoliko već otrcanih viceva o otrovnosti gljiva, već ću se potruditi da vam približim taj deo tajnovitog sveta gljiva...

Piše Vladimir Janjić, dipl. ing

Mnogo puta sam ponovio: NE POSTOJI UNIVERZALNI I SIGURNI NAČIN ZA PREPOZNAVANJE OTROVNIH GLJIVA. Jedini način da izbegnete neprijatnosti koje mogu biti i fatalne je temeljno upoznavanje sa gljivljim svetom, posebno sa njegovim najopasnijim delovima. Ovaj napis bi predstavljao uvod u taj deo mikologije.

Zašto su neke gljive tako škodljive?

Gljive su izuzetno složeni hemijski mehanizmi koji zatvaraju ciklus kruženja materije u prirodi, pa su zato i izgrađene od vrlo složenih hemijskih jedinjenja (kao uostalom i sva živa bića) koja se u mnogome razlikuju od jedninjenja od kojih smo mi sačinjeni. Ta raznolikost dovodi do toga da su pojedine vrste koje su, inače, veoma otrovne za nas, sasvim neškodljive za insekte, puževe ili kornjače.

Raznolikost dovodi i do veoma širokog spektra škodljivih supstanci koje mogu biti prisutne u pojedinim vrstama, te do raznolikosti u štetnim posledicama koje te supstance mogu imati na ljudski organizam.

Otrovnost gljiva ogleda se na veoma širokom spektru mogućih simptoma; pojedini otrovi deluju na krvotok, drugi na bubrege i jetru, dok postoje i otrovi koji deluju na nervni sistem i mozak, te na sistem organa za varenje (pre svega na želudac).

Osnovni otrovi koje možemo pronaći u gljivama su:

• α - amanitin otrov je prisutan u pupavkama (zelenoj, beloj, panterovoj) te u nekim manjim relativno retkim vrstama. Ovo je otrov koji je, na našim prostorima, najzaslužniji za trovanja sa smrtnim ishodom. On napada jetru a i oni koji prežive trovanje ostaju sa teškim oštećenjem jetre. Najopaasnija je zamena divljeg šampinjona za belu pupavku.

• Orelanin – nalazi se u nekim vrstama koprenki međutim, kako su one na našim prostorima manje interesantne beračima gljiva, trovanje ovim otrovom (odnosno gljivama koje ga imaju) je u nas veoma retko. Inače, ovaj otrov napada bubrege pa ni smrtni ishod u slučajevima trovanja nije redak.

• Giromitrin je otrov prisutan u nekim vrstama hrčka. Deluje slično kao amanitin. Međutim, ovde je reč o lako isparljivom i termolabilnom jedinjenju pa se trovanje može izbeći kombinovanim sušenjem i termičkom obradom. Ipak preporučujem da izbegavate hrčke.

• Muskarin je veoma široko zastupljen otrov (inače nazvan po muhari). Deluje na nervni sistem, pre svega, ali i na srce i krvotok. Protivotrov muskarinu je atropin. Sadržaj muskarina u krupnijim gljivama često nije smrtno opasan. Interesantno je da pojedine sitne cepače (apsolutno neinteresantne beračima) sadrže količine muskarina višestruko veće od crvene muhare.

Osim navedenih gljive mogu sadržavati i druge štetne materije o čijem dejstvu će biti više reči kada se budemo bavili simptomima trovanja i prvoj pomoći.

Natura Online (16.5.2010)