GLJIVE NAŠIH KRAJEVA

Panterova muhara

(Amanita pantherina)

Svima koji su pročitali tekst o bisernici (A. rubescens) ovo je normalan nastavak. Mada bi, možda, ovaj napis trebalo da prethodi onom prvom. Uostalom, pametnije je dobro upoznati otrovnu vrstu jer se time otklanja rizik eventualne zamene. A Panterova muhara je opasna i otrovna gljiva! Njeno konzumiranje može imati fatalne posledice za unesrećenog. Zato - dobro je upamtite!

Tekst i fotografija Vladimir Janjić, dipl. ing

Osobine vrste

Panterova muhara (Amanita pantherina) se javlja od proleća do jeseni po belogoričnim šumama. Ne spada u retke vrste. Zbog toga i spada u veoma opasne vrste.

To je vrsta koja izaziva teške simptome trovanja i često sa fatalnim ishodom. Znakovi trovanja nastupaju relativno brzo (posle 30 minuta) pa to pruža priliku da se unesrećenom blagovremeno pritekne u pomoć (mala sreća u nesreći).

Šešir ove vrste ima prečnik od pet do 12 centimetara. Boja šešira je smeđe siva. Na šeširu su vidljivi ostatci omotača (bradavičaste ljuspice) koji su uvek beli. Kiša može (mada se to retko dešava) da opere ove ostatke. Ivica šešira je narebrena (pažljivo pogledaj gornju sliku).

Listići su gusti i slobodni (ne dodiruju stručak) uvek i samo beli.

Stručak je beo sa venčićem manje izraženim nego kod biserke, pri dnu zadebljan sa ostacima omotača u vidu dva do tri venčića. Visina stručka je od pet do 15 centimetara.

Meso je belo bez izraženog mirisa a, prema literaturi, slatkastog ukusa. Lično je nikada nisam probao, pa ću im verovati na reč. Takođe, neki autori navode da je miris kod starijih primeraka neprijatan, ali ja, iz svog iskustva, to ne mogu da potvrdim.

Spore ove vrste, a i svih pripadnika roda Amanita su bele.

Mogućnost zamene

Sličnost sa jestivom biserkom je prilična. O razlikama između njih bilo je reči u napisu o biserki. Ovde bih samo naveo da postoji još veća sličnost sa drugom jestivom vrstom tigricom (A. spissa) od koje se razlikuje po slabo izraženom i  nenarebrenom venčiću. Međutim, za gljivara amatera ovo su neznatne razlike, pa ne preporučujem isprobavanje sudbine. U svakom slučaju, ukoliko nisu prisutne sve razlike koje razgraničavaju biserku od panterove muhare nikako ne eksperimentišite sa sopstvenim zdravljem.

Još jedan detalj uočljiv sa slike: po nekim "stručnjacima" za gljive jestive su sve gljive koje jedu crvi, puževi, kornjače ili druge životinje. Na slici ove panterke jasno se vide tragovi puža, koji se očigledno sladio fotografisanim primerkom. Telo puža nisam pronašao pa iz toga izvlačim zaključak da mu ništa nije falilo.

No, šalu na stranu jer ne postoji siguran i univerzalan znak da je neka gljiva otrovna ili jestiva! Zato, prlikom branja gljiva možete se osloniti isključivo na dobro poznavanje dotične vrste. Sve ostalo je nepotrebna kocka...

.......

Natura Online (9.6.2009)