GLJIVE NAŠIH KRAJEVA

Hrastov letnji vrganj

(Boletus edulis)

Nastavljamo sa "pravim" vrganjima. Ovo je možda najpoznatiji predstavnik pravih vrganja, a prema informacijama kojima raspolažem, to je, uz borov vrganj (B. Pinicola) najčešće radi otkupa brani vrganj. Inače, to je jedna od najkrupnijih gljiva koje je kod nas moguće pronaći. Moj lični rekord je bio takav vrganj od 980 grama, primerak pronađen u okolini Vlasinskog jezera u ranu jesen 2005. godine, ispod jedne bukve. Mada sam čuo i za krupnije primerke...

Tekst i fotografija: Vladimir Janjić, dipl. ing

Osobine vrste

Šešir 5 do 30 centimetara prečnika, polukuglast, kasnije otvoren. Boja od krem do tamno braon

Cevčice bele, duge, slobodne (ne dotiču stručak), kod starijih primeraka prelaze od žute u zelenkastu boju, lako se odvajaju od mesa

Stručak robustan, od pet do 15 centimetara visok, tvrd, u mlađih primeraka zadebljan pri dnu, kasnije cilindričan. Uočljiva je bleda mrežica Boja stručka je od bledosmeđa do crvenkastosmeđa. Nije redak nepravilan rast stručka, što se na fotografiji može uočiti.

Meso je belo, tvrdo (mada ne tako tvrdo kao kod crnog vrganja (B. Aereus), miris i ukus karakterističan na vrganje.

Vreme i mesto rasta

Raste od maja do oktobra, najčešće uz hrastove, ali i uz bukve i kestene.

Moguća zamene

Hrastov vrganj je vrsta sa velikim brojem varijeteta, pa se ovde nećemo baviti njima. Otrovnih dvojnica praktično nema (posebno ako se vodi računa o nepromenljivosti boje mesa).

Inače, to je jedna od najkrupnijih gljiva koje je kod nas moguće pronaći. Moj lični rekord je bio takav vrganj od 980 grama, primerak pronađen u okolini Vlasinskog jezera u ranu jesen 2005. godine, ispod jedne bukve, mada sam čuo i za krupnije primerke.

Natura Online (18.7.2009)