GLJIVE NAŠIH KRAJEVA

Lisičara

(Canthrellus Cibarius)

Posebna odlika ove u nas rasprostranjene vrste su listići, karakteristično debeli i razmaknuti, tako da skoro liče na grančice, nikako na lamele, koji se spuštaju niz stručak i nešto malo svetlije boje od šešira. Takođe, miris koji podseća na breskve, predstavlja poseban kvalitet ove gljive. Zbog žilave konzistencije mesa nije pogodna za sušenje, ali je izuzetna na sve druge načine...

Tekst i fotografija: Vladimir Janjić, dipl. ing

Lisičara je široko rasprostranjena, veoma dobro poznata vrsta.

Poznata je i kao lisičarka, lisičica, pršutnica (ovo zadnje ne znam odakle i zašto, znam samo da se slično zove i na ruskom, pa iz toga izvlačim zaključak da smo taj naziv poneli iz prapostojbine). Kako je ovo veoma dobro poznata vrsta u opisu ću dati samo osnovne naznake opisa tj. glavne karakteristike vrste.

Osobine vrste 

Lisičara je relativno sitna gljiva koja svoj rast nadopunjuje brojnošću, tako da se vrlo retko mogu pronaći pojedinačni primerci. Praktično je pravilo da kada nađete jednu pretražite blisku okolinu i vrlo verovatno će vas, sakriveni ispod lišća, čekati ostali primerci.

Na gljivi je moguće razlikovati šešir i stručak pri čemu je prečnik šešira od tri do 12 (češći su sitniji primerci), a visina gljive je od tri do osam centimetara. Boja i jednog i drugog je ista, žuta do žutonarandžasta.

Meso ove gljive je u sredini prljavobelo do svetložuto, dok prema spoljašnjem omotaču poprima boju same gljive (žuto do narandžastožuto).

Posebna odlika ove vrste su listići, karakteristično debeli i razmaknuti, tako da skoro liče na grančice, nikako na lamele, koji se spuštaju niz stručak i nešto malo svetlije boje od šešira. Takođe, miris koji podseća na breskve predstavlja poseban kvalitet ove gljive.

Mesto i vreme rasta 

Možete je tražiti od kraja maja pa sve do kraja oktobra po listopadnim šumama, osobito ispod hrastova i bukava (mada postoji i njena srodnica koja raste ispod četinara, ali o njoj drugom prilikom).

Upotrebljivost

Zbog žilave konzistencije mesa nije pogodna za sušenje, ali je izuzetna na sve druge načine.

Važno upozorenje

Gljivara početnika, u potrazi za ovom vrstom, može prevariti (odatle joj i ime) Zavodnica (Omphalotus Olearius).

Da biste izbegli moguće zamene vodite računa o sledećem: zavodnica raste na panjevima ili odumrlom drveću busenasto, dok lisičarka raste isključivo na zemlji – pojedinačno; zavodnica ima izražene tanke guste listiće, a lisičarka debele i retke; miris zavodnice podseća na smolu (vrlo je slabo izražen) dok je miris lisičarke voćni i, konačno,  zavodnica vrlo često oboji ruku kojom je hvatana u žuto, pa je po tom bojenom tragu lako razlikujemo.

Moguća zamene

Zamene sa drugim predstavnicima roda Canthrellus nisu ni osobito bitne, a posebno ne opasne pa ih neću ovde ni razmatrati.

........

Natura Online (4.6.2009)