GLJIVE NAŠIH KRAJEVA
Velika gnojištarka
(Coprinus comatus)
Ovo je još jedna prolećno-jesenja vrsta. Svojim kratkim vekom predstavlja problem gljivarima – gastronomima (može se upotrebiti svega nekoliko sati po berbi), međutim svojom relativno čestom pojavom, kao i svojim ukusom svakako zaslužuje pažnju.
Tekst i fotografije Vladimir Janjić, dipl. ing
Opis velike gnojištarke (Coprinus comatus): šešir beo krljuštav, u početku cilindrično izdužen, kasnije ovalan (jajolik), starenjem se otvara poput zvona. Neke knjige navode veličinu šešira od tri do osam centimetara, međutim, iz ličnog iskustva znam da podatak od pet do 20 cm više odgovara onom što je kod nas na terenu moguće naći. Primerak prikazan na slikama, snimljen maja 2009. godine, bio je ukupno dugačak oko 20 cm, a ne predstavlja posebno krupnog predstavnika svoje vrste. Najkruniji primerak koji sam pronašao (na Pešteru, pre desetak godina) bio je visok 37 cm.
Osnovna osobina ove vrste je brza promena boje listića, koja iz bele preko, roze prelazi u crnu (vidljivo na drugoj slici). Takođe, vrlo važna osobinaa vrste je i svojevrsno truljenje šešira, koji se starenjem raspada – pretvara u svojevrsno crno mastilo. Na kraju ovog procesa od celog šešira ostaju samo nedefinisane krpice pričvršćene za sam vrh stručka. Boja spora je crna.
Stručak je jak, vlaknast, beo, a starenjem od spora postane ružičast ili crn. Ukus mesa je vrlo prefinjen, gljivlji, krajnje nenapadan, te je zato ova vrsta cenjena među gastronomima. Jedini problem je što se mora brzo posle berbe pripremiti, jer listići već za nekoliko sati promene boju do crne (prikazani primerak snimljen je posle pet sati po branju) kada gljiva više nije za upotrebu.
Ovu gljivu je najbolje tražiti na novim travnjacima i livadama, uz reke i na peskovitom tlu, gde raste najčešće grupno u proleće i jesen. Zahteva dosta vlage pa, ukoliko pri polasku u berbu niste nazuli čizme, male su šanse da će te je naći.
Vrlo bitna napomena: ova vrsta je jak alergens. Kod pojedinih ljudi, u kombinaciji sa alkoholom, izaziva jaku alergijsku reakciju, praćenu svrabom, crvenilom po koži, znojenjem pa i mučninom, ali samo kod pojedinih i samo u kombinaciji sa alkoholom.
Sama reakcija ne prouzrokuje veće zdravstvene probleme, sama od sebe, pa posle nekoliko sati prolazi. Ova pojava može jedino indukovati povećanu osetljivost na sve gljive generalno, pa zbog svega rečenog preporučujem da uz jelo koje sadrži gnojištarku ne servirate nikakav alkohol.
Zamena sa drugim vrstama je malo verovatna. Eventualno je moguća sa jajastom (pravom) gnojištarkom (C. Atramentarius), koja je sitnija, raste busenasto, uglavnom na trulom drveću, ali koja se može jesti, uz napomenu da je još jači alergens od velike gnojištarke, te da je uz njenu konzumaciju zabranjeno piti 24 časa i pre i posle jela.
Posebno je zanimljivo da se ova gljiva, zbog te reakcije, može koristiti (a i kao preparat već se koristi) u lečenju - alkoholizma.
........
Natura Online (19.5.2009)