GLJIVE NAŠIH KRAJEVA
Bela krasnica ili bela zeka
(Russula delica)
Vrsta je jestiva ali nema neki ukus pa se ne smatra za gastronomski interesantnu, tim više što se njen rast poklapa sa velikim brojem drugih, mnogo interesantnijih vrsta…
Tekst i fotografija Vladimir Janjić, dipl. ing
Osobine vrste
Šešir: do 5-15 centimetara širok, kod mladih nepravilno poluloptast, zatim raširen, povijene ivice, a pod starost na sredini udubljen. Boja šešira je bela, eventualno prljavo bela.
Listići: beli, neki autori navode da, pod starost, mogu biti i krem, ali uvek sa plavkastom do zelenkastom nijansom, široki i razmaknuti, nejednake dužine i priraasli do kratko silazni. Spore su krem boje.
Stručak: kratak, beo, sa braonkastim mrljama, često sa slabovidljivim plavičastim prstenom, pri vrhu, pun i čvrst.
Meso: belo, nepromenljivo, drobljivo, zrnasto (ove osobine su zajedničke za sve krasnice), vrlo tvrdo.
Miris i ukus nisu izraženi. Neki autori navode da su listići ljutkasti, po mom iskustvu ukus im se ne razlikuje od ukusa mesa.
Vreme i mesto rasta
Leti i u jesen a nalazio sam je i u kasnu jesen u belogorici i crnogorici, pa bi se može smatrati “kosmopolitom”.
Moguća zamena
Zamena sa drugim vrstama je moguća, sa pojedinim belim krasnicama, ali još više sa ljutim mlečnicama (L. piperatus i L. vellereus) od kojih se po izgledu i osobinama mesa vrlo malo razlikuje, ali koje, obavezno puštaju belo ljuto mleko te ih to vrlo jasno razdvaja.
Upotrebljivost
Vrsta je jestiva, ali nema neki ukus pa se ne smatra za gastronomski interesantnu, tim više što se njen rast poklapa sa velikim brojem drugih, mnogo interesantnijih vrsta.
Natura Online (25.11.2021)