GLJIVE NAŠIH KRAJEVA

Maglenka

Maglenka (Clitocybe nebularis) je vrlo česta i masovna gljiva. Redovna je u jesen u raznim šumama i praktično se javlja svake godine. Prava je šteta, po meni, što nije previše gastronomski interesantna.

Tekst i fotografije: Vladimir Janjić, dipl. ing

Opis vrste:

Šešir: širok 5-15 cm, u mladosti jače ispupčen, kasnije ravan i najzad udubljen. Boja mu je sivkasta, svetlija prema ivici. Obavezno je vidljiva velurasta skrama što dosta dobro određuje ovu vrstu gljiva.                                                                                                                                                                                                                                                 

Listići: prljavokrem boje mada neki autori navode da mogu biti i žućkasti ali ja na takve nisam nailazio. Lako se odvajaju od stručka i malo silaze niz isti.

Stručak: 3-10 cm visok, pun, cilindričan i vlaknast. Boje je same gljive i u dnu je zadebljan. Kod starijih primeraka unutrašnjost može postati vunenasta. Dno je često gomoljasto.

Meso: belo, žilavo, miris jak, trpak, po meni ne preterano prijatan. Ukus maglenke je sličan mirisu ove gljive.

Vreme i mesto rasta:

Mesto rasta maglenke su sve šume, u jesen do prvih mrazeva. Raste na stelji, nikada pojedinačno, često i veoma masovno.

Upotrebljivost:

Neki ovu gljivu smatraju jestivom nakon termičke obrade (prvo prokuvati i odliti vodu), a neki da je maglenka otrovna (poseduje temolabilne otrove). Ja sam je nekoliko puta probao i nije mi se dopala; moguće je da postoji razlika između primeraka koji rastu u četinarskoj šumi (njihov miris je prijatniji) i onih koji rastu listopadnim šumama. 

Natura Online (15.4.2021)