GLJIVE NAŠIH KRAJEVA

Panterova muhara

Panterova muhara (Amanita pantherina) je otrovna vrsta i treba je dobro upoznati jer se time otklanja rizik eventualne zamene. Javlja se od proleća do jeseni po belogoričnim šumama. Ne spada u retke vrste i zato je ona veoma opasna gljiva jer izaziva teška trovanja sa često fatalnim ishodom. Znakovi trovanja nastupaju relativno brzo (posle 30 minuta) te to pruža priliku da se unesrećenom ipak blagovremeno pritekne u pomoć. 

Tekst i fotografije Vladimir Janjić, dipl. ing

Šešir ove vrste ima prečnik 5-12 cm. Boja šešira je smeđesiva. Na šeširu su vidljivi ostatci omotača (bradavičaste ljuspice) koji su uvek beli. Kiša može (mada se to retko dešava) da spere ove ostatke. Ivica šešira je narebrena (pažljivo pogledaj sliku).

Listići su gusti i slobodni (ne dodiruju stručak) uvek i samo beli.

Stručak je beo sa venčićem manje izraženim nego kod biserke, pri dnu zadebljan sa ostatcima omotača u vidu dva do tri venčića. Visina stručka je 5-15 cm. 

Meso je belo bez izraženog mirisa i ukusa, a prema literaturi  slatkastog. Ja ga lično nikada nisam probao, pa ću im verovati na reč. Takođe, neki autori navode da je miris kod starijih primeraka neprijatan, ali ja to iz svog iskustva ne mogu da potvrdim.

Spore ove vrste, a i svih pripadnika roda Amanita su bele.

Sličnost sa jestivom gljivom biserkom je prilična. Ovde bih naveo da postoji još veća sličnost sa drugom jestivom vrstom tigricom (A. spissa) od koje se razlikuje po slabo izraženom i nenarebrenom venčiću. Međutim, za gljivara amatera ovo su neznatne razlike, pa ne preporučujem isprobavanje sudbine. U svakom slučaju ukoliko nisu prisutne sve razlike koje razgraničavaju biserku od panterove muhare nikako ne eksperimentišite sa zdravljem.

Još jedan detalj uočljiv sa slike: po nekim „stručnjacima“ za gljive jestive su sve gljive koje jedu crvi, puževi, kornjače ili druge životinje. Na slici panterke jasno se vide tragovi puža, koji se očigledno sladio fotografisanim primerkom. Telo nisam pronašao pa iz toga izvlačim zaključak da mu ništa nije falilo. Šalu na stranu; ne postoji siguran i univerzalan znak da je neka gljiva otrovna ili jestiva, smete se osloniti isključivo na poznavanje dotične vrste, sve ostalo je nepotrebno kockanje sa zdravljem i životom.

Agrobiznis magazin 117, novembar 2020.

Natura Online (24.11.2020)