GLJIVE NAŠIH KRAJEVA

Purpurni vrganj

(Boletus rhodopuprpureus)

Još jedna veoma lepa gljiva. Pojedini autori ga smatraju retkom vrstom, međutim ja ga nalazim veoma uredno, praktično svake godine na nekoliko mesta, uglavnom uz hrast, ali uvek na osunčanoj padini i nikada u šumi, uvek na otvorenom.

Tekst i fotografije. Vladimir Janjić, dipl. ing

Opis gljive

Šešir: 5-20 cm širok, poluloptast, kod starijih primeraka otvoren, roze smeđe do boje crvenog vina, matirane kožice, baršunast malo naboran.

Cevčice: žute, na prerezu blago poplave, dok su pore crvene, na pritisak poplave.

Stručak: od 5 do 15 cm visok, češće kratak, pri dnu zadebljao. Mrežica je prisutna ali nije previše intezivna. Jako crveno obojen.

Meso: žuto, na preseku blago poplavi i to ne potpuno, više po zonama (po stručku i bliže cevčicama. 

Miris nije jako izražen.

Ukus blag, nije neprijatan.  

Stanište i vreme rasta

Od kasnog proleća do rane jeseni u belogoričnim šumama, skoro isključivo na šumskim čistinama. Relativno retka vrsta.

Upotreba

Jestivost ove vrste je nepoznata, pa ga ostavimo u prirodi, pre svega zbog njegove lepote. Napomenuo bih da postoji još nekoliko veoma sličnih vrsta koje je veoma teško međusobno razlikovati, samo što su sve one, takođe nepoznate ili veoma problematične jestivosti, te ih sve ostavimo da slobodno rastu.

Natura Online (2.12.2019)