GLJIVE NAŠIH KRAJEVA

Jestiva krasnica

(Russula vesca)

Verovatno jedna od vrsta koju je najteže determinisati. Postoji veliki broj crvenih krasnica koje je vrlo teško međusobno razlikovati a sasvim sigurno ih je, u šumi, moguće razlikovati po ukusu; jestive su ukusne a nejestive i blago otrovne su neprijatno ljute. Na sreću, ni jedna nije opasna, čak su i te "otrovne" prilično bezazlene... 

Piše i fotografiše Vladimir Janjić, dipl. ing

Osobine vrste:

Šešir: 5 - 15 cm širok, u mladosti polukuglast, zatim konveksan, na kraju raširen i najčešće udubljen, kožica je blago smežurana, sa rube se često sama povlači i otkriva ivicu listića. Boja je nepromenljiva okersmeđa, crvenkastosmeđa, crvena i karmin crvena (posebno primerci koji rastu uz hrast), a mogu da se vide i potpuno izbledela polja. 

Listići: gusti, poneki rascepan, zaokruženo prirasli uz stručak, beli ili prljavo beli, često išarani rđasto smeđim pegama.

Stručak: do 8 cm visok, do 2 cm širok, mesnat, tvrd, valjkast u osnovi sužen. U starosti stručak može biti sunđerast, uglavnom krt. Boja mu je najčešće bela mada može biti i žućkasta.

Meso: belo, lomljivo, pod kožicom može biti obojeno. Miris nije izražen a ukus mu je slatkast.

Vreme i mesto rasta: Od početka leta do jeseni uz i u belogoričnim šumama. U literaturi piše da raste i u četinarskim šumama; ja sam je nalazio samu u belogorici i to vrlo često. 

Vrsta je jestiva i veoma dobra pa, kako je česta, vredi je upoznati.

Kako sam u uvodu napomenuo, postoji veliki broj crvenih ili crvenkastih krasnica od kojih su neke blago otrovne, zapravo se sve te otrovne mogu smatrati varijetetima bljuvare (R. emetica), razlikuju se, sasvim sigurno, po ukusu, pri čemu ne postoji nikakav rizik od probanja sveže gljive, pa makar ona bila i bljuvara.

Natura Online (28.3.2020)