GLJIVE NAŠIH KRAJEVA

Crna krasnica

(Russula nigricans)

Krupna, relativno česta, ali gastronomski nezanimljiva gljiva. Svi autori navode da Crna krasnica nije jestiva pa zato ni ja ne preporučujem eksperimente, tim pre što, u isto vreme i na istom mestu, možete naći veliki broj drugih, mnogo kvalitetnijih gljiva.

Tekst i fotografije: Vladimir Janjić, dipl. ing

Osobine vrste:

Šešir: 5 - 15 cm širok (neki autori navode i 20 cm kao krajnju meru), kod mladih nepravilno poluloptast, sivkast do crn, zatim raširen, povijene ivice a pod starost na sredini udubljen crn.

Listići: retki, debeli, beli, kod starijih primerak sa kraja počinju da crne. Na dodir pocrvene.

Stručak: do 8 cm visok, do 3 cm širok, mesnat, tvrd, svetlo siv.

Meso: belo, na preseku poprimi blago ružičastu boju. Miris nije izražen, a ukus joj je blag.

Zanimljivo je da je Crna krasnica vrsta gljiva koja se najteže raspada. Tako možete, na primer, naići na njena plodna tela i posle zime, kao potpuno crne i osušene otpatke, zatrpane lišćem. 

Vreme i mesto rasta:

Od početka leta do jeseni uz i u belogoričnim šumama. U literaturi piše da raste i u četinarskim šumama, mada sam je ja nalazio samu u belogorici, dosta često.

Svi autori navode da ova vrsta nije jestiva. Ja je lično, nisam probao, mada bi prema pravilu koje kaže da su sve vrste krasnice kod kojih meso nije ljuto, jestive i ona trebala biti jestiva. Ipak, ne preporučujem eksperimente, tim pre što, u isto vreme i na istom mestu, možete naći veliki broj drugih, svakako mnogo kvalitetnijih gljiva.

Zamena sa drugim vrstama:

Zamena je malo verovatna, pre svega zbog boje šešira i, svakako, oblika i boje listića.

Natura Online (15.7.2013)