GLJIVE NAŠIH KRAJEVA

Pasji stršak

(Mutinus caninus)

Po izgledu i načinu rasta vrlo specifična vrsta. Nije previše retka, ali kada je sezona malo suvlja nemoguće ju je naći, te je tako dugo nije bilo ni na ovim stranicama...

Tekst i fotografije: Vladimir Janjić, dipl. ing 

Osobine vrste

Šešir: u odnosu na stručak šešir je veoma mali, po dužini ne veći od 3 cm, a tek nešto širi od stručka. Lepljiv i sluzav, maslinasto zelen, a kako se rastapa ostaje crveni trag na stručku, koji je jasno definisan.

Stručak: do 15 cm visok, do 1,5 cm širok, vitak, šupalj i po površini izbrazdan, bele boje.

Meso je veoma tanko, skoro neprimetno, tek nekoliko milimetara, rastače se kako spore sazrevaju, dok na kraju ne ostane samo stručak. Miris je vrlo izražen i neprijatan. Ukus nisam probao i ne gorim od želje da ga probam.

Gljiva raste iz jajeta. Omot jajeta ostaje uočljiv koliko i gljiva.

Vreme i mesto rasta

Pasji stršak raste pojedinačno ili u manjim grupama u raznim šumama (mnogo češće u belogorici), leti i u jesen. Gljiva nije preterano retka, mada ne raste ni svake godine ni preterano masovno.

Moguća zamena

Zamena je moguća sa strškom (Phallus Impudicus) ili sa mnogo ređim otmenim strškom (M. elegans), koji ima venčić na stručku. U svakom slučaju, kako je reč o gastronomski neinteresantnim vrstama zamena ima samo mikološki značaj.

Pojedini autori navode da je stršak jestiv dok je u jajetu (pa verovatno i pasji stršak). Vođen tim napisima, jednom sam probao da spremim mladi stršak još uvek u jajetu. Kuvao sam ga 10 do 15 minuta, a potom izbacio i vodu i gljive i još sledeća dva dana - luftirao kuhinju.

Očigledno, gljiva nije bila za jelo.

Natura Online (13.6.2013)