SNEG NA POMOLU (NAJLEPŠI DEO SEZONE LOVA NA DIVLJE SVINJE)

Idemo u planine

Divlja svinja je pretežno noćna životinja sa jakim nomadskim nagonom koji joj omogućava da ima na raspolaganju veliki teren. Posećuje visoke šume bogate podšumskim rastinjem, obrađene površine i livade koje rije, ali po pravilu uvek ispod hiljadu metara nadmorske visine.

Piše Stevan Banković

Divlja svinja (Sus scrofa L.) je masivna i teška životinja (u našim krajevima dostiže težinu i više od 200 kg) koju karakterišu kratak vrat, snažna muskulatura, velika klinasta glava sa izduženom njuškom koničnog oblika. Na vrhu njuške se nalazi rilo. To je koštana formacija, tipična za svinje. Rilo se završava nozdrvama i pokriveno je vlažnom sluznicom, koja je pokretna i bez dlaka. Oči su joj male, a uši velike i uspravne, prekrivene gustom čekinjom.

Celo telo divlje svinje prekriveno je čekinjama i one mogu biti različite boje, zavisno od vrste i životnog doba jedinke. Udovi su relativno kratki i mršavi a prednji su razvijeniji od zadnjih.

Svinja je papkar čiji se papci završavaju sa četiri prsta, pri čemu je prvi potpuno atrofirao. Treći i četvrti prst završavaju se dugim noktima, dok drugi i peti takođe imaju nokte koji su dosta manji i samo se delimično oslanjaju na zemlju, ostavljajući trag karakterističan za ovu vrstu i koji se razlikuje od traga srne ili jelena.

Rep je kratak, prav i završava se snopom čekinja. Svinja je jedina vrsta među papkarima koja nema burag, tj. svaštojed je. Divlja svinja je jedini predstavnik svoje porodice koji živi u našim šumama i predak je domaće svinje.

Za određivanje starosne dobi najpodesniji je metod pregleda vilice sa zubima i upoređivanje sa tablicama. Mužjak ima tupastiju njušku sa razvijenim očnjacima (kljovama) koji izlaze izvan trupa labrnje. Kljove su veoma efikasno i opasno odbrambeno oružje. Od ženke se razlikuje i po pramenu dlake kojim završava navlaka penisa ispred zadnjih nogu, a ispod trbuha.

Divlja svinja je pretežno noćna životinja sa jakim nomadskim nagonom koji joj omogućava da ima na raspolaganju veliki teren, te nema probleme koji proističu iz prekobrojnosti, kao što su pomanjkanje hrane i slično.

Posećuje visoke šume (smrče, jelove, hrastove, bukove...) koje su bogate podšumskim rastinjem, obrađene površine i livade koje rije, ali po pravilu uvek ispod hiljadu metara nadmorske visine.

U svojim staništima obavezno ima mesta sa vodom, tzv. kaljužišta gde se valjanjem u blatu hladi tokom leta i rešava parazita ali i gde pije vodu.

Danju ostaje sakrivena i odmara se u gustišu kupinjaka i niskog grmlja. Svaštojedi su i hrane se korenjem, žirom, kestenom, kukuruzom, pšenicom ali i crvima, insektima, jajima, žabama i miševima.

Divlja svinja ima odlično razvijeno čulo njuha, zbog čega se koristi za pronalaženje podzemnih gljiva tartufa, pa čak i za policijske svrhe. Čulo vida joj nije naročito razvijeno ali dobro reaguje na pokret.

Odrasle krmače žive u grupama, koje sačinjavaju mladi različitog uzrasta, dok mužjaci provode samački život i približavaju se grupama samo u vreme parenja. Pri tome iz grupe istiskuju mlade mužjake koji formiraju svoje grupe.

Divlje svinje se pare između novembra i januara, po pravilu samo jednom godišnje. Ženke postaju polno zrele u dobi između osam i dvadeset meseci, dok se mužjaci, iako polno zreli, ne pare pre navršenih 18 meseci starosti.

Krmače nose oko četiri meseca pa u proleće okote od tri do 10 mladih. Prvih deset dana mladi ostaju u brlogu jer su osetljivi na hladnoću. U tom dobu imaju karakteristične uzdužne pruge na krznu ("pidžame") koje zadržavaju mesec i po dana.

U našim krajevima divlja svinja gotovo da nema prirodnog neprijatelja osim vuka i medveda. Divlja svinja je podložna parazitskim bolestima koje se, konzumiranjem njenog mesa, mogu preneti na čoveka. Mladi primerci često stradaju u saobraćaju.

Veoma su plodne i zato ih i u našim krajevima ima dosta. Kad je populacija divljih svinja prekobrojna one prave velike štete na poljoprivrednim usevima pa se tada organizuje dodatni lov ovih životinja kao i sejanje šumskih proplanaka raznim kulturama.

U narodu se sreću imena krmača ili divlja svinja za ženku i vepar za mužjaka.

...........

Lov na svinje

Divlje svinje se najčešće love sa čeke ili prigonom. Lov prigonom je svakako jedan od najuzbudljivijih doživljaja lova i zbog činjenice da je divlja svinja snažna i otporna životinja koja može ugroziti sigurnost čoveka. Obučenost pasa samo za lov divljih svinja nužna je kako ne bi uznemiravali druge vrste divljači.

Dobro obučeni psi su od velike koristi u ovom lovu. Od pasmina se koriste uglavnom razne rase goniča, ali i terijeri.

Prema Zakonu o lovstvu za odstrel divlje svinje koriste se puške sa olučenim cevima i sačmarice ali, prema podzakonskim aktima, za odstrel divlje svinje najmanja težina zrna iznosi 8,2 grama. Najveća dopuštena daljina gađanja iznosi 150 metara.

..........

Zanimljivosti: divlje svinje ugrozile avion

Pre nekoliko dana Beta je prenela vest da je Ministarstvo transporta Zimbabvea saopštilo da se jedna letelica lokalne avio-kompanije sudarila sa pet divljih svinja prilikom uzletanja s aerodroma u glavnom gradu.

U saopštenju se navodi da je avion "Er Zimbabvea", na liniji Harare-Bulavajo, "bliski susret" sa svinjama doživeo u utorak. Putnici i članovi posade, njih 34, evakuisani su bezbedno, dok su na aparatu, koji je skliznuo sa piste, oštećeni pilotska kabina, jedan motor i krilo. Ovde se radi, verovatno, o bradavičastoj divljoj svinji, ali i one su po ponašanju i načinu života vrlo slične evropskoj "sabraći".

..........

Glas javnosti (13.12.2009)

Natura Online (14.12.2009)