četvrtak, avgust 22, 2019

 

NEOPHODNA DRŽAVNA POMOĆ U KONTROLI BROJNOSTI POJEDINIH VRSTA U PRIRODI

Da ne ponovimo grešku

sakal-ulovljen-u-nocnom-lovu

 

 

 

 

 

Mišljenja lovaca koji ne poznaju naučnu metodologiju i laboratorijske analize nisu uvažene iako su oni naješće na terenu i samim tim najbliži činjenicama

Piše Slavoljub Dragišić

Pri donošenju odluka na državnom nivou neophodno je mišljenje stručnjaka, ali i podaci sa terena i mišljenje praktičara, kao i preduzetnika koji u toj oblasti imaju interesa.

U slučaju potpisivanja konvencije kojom je kod nas zaštićen kormoran, nije se postupilo ovako, što je ovoj ptici stvorilo uslove da nesmetano poveća brojno stanje do granice koja nameće uzbunu.

KORMORAN I NUTRIJA

Kormoranu je dnevno potrebno pola kilograma ribe, što znači da kolonija od hiljadu jedinki, posmatrana na jednom našem jezeru, za godinu dana pojede 180.000 kilograma ribe. Stanovnik Srbije je cele prošle godine, u proseku, pojeo 4,6 kilograma ribe, što je jednom kormoranu dovoljno tek za devet dana.

Ukoliko neko smatra da ovi podaci nisu alarmantni onda treba obići ribnjake po Srbiji i pitati njihove vlasnike za mišljenje.

Nije utešno ni iskustvo drugih zemalja. U Americi je nutrija napravila ozbiljan problem u ekosistemima 17 saveznih država i rešenje su, kao i potrebna sredstva, pronađeni, ali problem je nastao odlaganjem projekta koje su izazvala društva za zaštitu životinja. Sada se ulažu napori i sredstva za edukaciju aktivista udruženja kako bi shvatili pogubnost trenutnog brojnog stanja nutrije.

U ovom primeru se, ipak, vidi ozbiljnost resornih državnih službi koje su reagovale.

POŠAST - ŠAKAL

Takav slučaj nije kod nas i to ne samo kada je reč o kormoranu, već i o novoj pošasti - šakalu.

O ovom predatoru, čije se brojno stanje u pojedinim regionima Srbije zabrinjavajuće povećava, još se nedovoljno govori. Pre nekoliko godina organizovan je simpozijum o tome uz učešće LSS i novosadskog Zavoda za zaštitu prirode. Dominantan stav je bio da "zlatni vuk", kako su ga nazvali, ima svoje mesto u našim lovištima i da ga ne treba doživljavati kao opasnost.

Mišljenja lovaca, koji ne poznaju naučnu metodologiju i laboratorijske analize, nisu tada uvažena iako su oni najčešće na terenu i samim tim najbliži činjenicama.

Često lovim sa grupom lovaca za koju se može reći da su specijalisti za lov predatora, ali i ozbiljni sakupljači podataka. Dve godine je posmatrano lovište od 3.500 hektara u kome se godišnje odstreljuje oko 80 šakala. U graničnim lovištima odstrel nije značajan.

Zbog različitih podataka o veličini i težini ovog predatora u retkim člancima, evo i našeg priloga: od 100 izmerenih jedinki najveća težina ženke je 12,7 kg, a mužjaka 15,5 kg. Ova telesna masa, način lova, opreznost, vitalnost i uspešan odgoj većine štenadi iz legla šakala, doveli su do toga, da u ovom lovištu brojno stanje zečije i fazanske divljači ne omogućava planove odstrela, srneće divljači  i mladih grla ima izuzetno malo, a primećen je uticaj i na divlje svinje.

U dvogodišnjoj analizi odstreljenih krmača i nazimica utvrdili smo suprasnost kod nazimica od 50 kg naviše (četiri do šest zametaka), dok su krmače od 150, 170 i 210 kg bile jalove. Ukoliko imamo u vidu da se krmača, u vreme kada se prasi, izdvaja iz krda, a posle nekog vremena sa prasadima priključuje, nazimice od 50 do 70 kg svoje prve mlade nisu mogle da zaštite od šakala. Ova tvrdnja se ubrzo mogla proveriti po relativno malom broju tragova prasadi što eliminiše mogućnost kasnijih gubitaka od bolesti i drugih faktora.

Dakle, šakalu se teško suprotstavlja i divlja svinja sa prasadima ukoliko je manje telesne mase - snage.

..........

Načini lova šakala

Vidovi borbe lovljenjem su sledeći: doček sa čeka na drveću, hajkom sa dvadesetak dobro organizovanih lovaca ili noćnim obilascima lovišta. Ova vrsta lova podrazumeva obilazak terenskim vozilom sat po zalasku sunca, osvetljavanjem jakim izvorom svetlosti strnjišta i obranih kukuruzišta, te pucanje odgovarajućim karabinima sa optikom.

Ovakvi lovovi se mogu organizovati samo uz pratnju lovočuvara, zbog niza specifičnosti.

U čestim razgovorima o ovoj temi mogao sam da čujem od lovaca o sporadičnim pokušajima trovanja ili čak namernog širenja bolesti u pokušaju zaustavljanja šakala. O korišćenim metodama ne želim da pišem, ali upravo takvi pokušaji su razlog za ovaj tekst.

Sve izneto nameće potrebu za hitnom reakcijom Lovačkog saveza Srbije i resornog ministarstva, kako bi se našli način i sredstva za stimulisanje zakonitog lova šakala i držanje njegovog brojnog stanja pod kontrolom.

Da ne prođemo kao sa kormoranom.

.........

Glas javnosti (15.11.2009)

Natura Online (16.11.2009)