sreda, septembar 26, 2018

 

LOV NA DIVLJU SVINJU

Od traga do zasede

knjazevacki-lovci1

Lov na divlju svinju jedan je od najtežih lovova jer od lovca i psa zahteva, pre svega, veoma dobru fizičku kondiciju. Hajka se izvodi podjednako uspešno u letnjim i zimskim mesecima, s tim što letnji lovac mora više da se osloni na svog lovačkog pomoćnika, psa goniča. Zašto?

Pišu lovci iz Knjaževca: Samson, Stole, Paća, Kića; Vlaja, Ivica, Isa i Beba

Lov na divlju svinju skopčan je sa mnogim neizvesnostima. Jer, nekad je nemoguće uočiti tragove divljači po suvom i kamenitom terenu. Zato je od neprocenjive koristi dobro obučen lovački pas "svinjar" koji će za lovca neprimetan trag registrovati i o tome obavestiti gospodara svojim ponašenjem.

Po ponašanju psa na tragu lovac može oceniti o kakvom je tragu reč, da li je on svež ili je star nekoliko dana. U letnjem lovu na divlju svinju od velike je koristi i poznavanje terena jer lovac tada zna gde su kaljazišta za divlje svinje i koje kaljuge "rade".

KAD KALJUGA "PRORADI"

Po kaljugama i po punašanju psa na njima, može se zaključiti da li one "rade" i da li su svinje dolazile na njih. Ako kaljuge "rade" i ako psi reaguju na trag, vodič pasa obaveštava (toki­vokijem ili danas mobilnim telefonom koje bi svaka dobro organizovana grupa trebalo da ima - prim. ured) svoje kolege o tome da bi znali gde da postave zasedu. Jer, divlje svinje imaju svoje puteve, odnosno prelaze gde obično prolaze.

Kada je zaseda postavljena vodičima pasa se javlja da puste pse. Lovci, vodiči pasa trebalo bi da budu najiskusniji i najpripremljeniji lovci iz grupe, jer od njihovog iskustva zavisi ishod lova.

knjazevacki-lovci2

Kako to izgleda u stvarnom lovu?

Prvo se pušta najiskusniji i najbolji pas "svinj­ar", pa odmah za njim i drugi, manje iskusni psi da bi, vođeni primerom psa predvodnika, i oni mogli da ostvare kontakt sa divljači.

Dobro obučenog psa "svinjara" tragovi druge divljači ne treba da zanimaju ili ga moraju manje interesovati od traga divlje svinje. Bilo bi poželjno da se pas bar povremeno javlja po tragu divljači da bi lovci mogli da odrede tačno gde su se divlje svinje kretale i, ako je potrebno da, na osnovu toga - kuriguju zasedu.

Kada psi dođu do divljih svinja odmah ih blokiraju i nastoje da ih "zadrže" u mestu. Pošto se letnji lov često odvija i na plus 30° C, to svinje imaju manje volje i snage da se pokrenu pa je i psima, samim tim, lakše da obave taj "posao" blokade.

PSI OTKRIVAJU PLEN

U našoj grupi svi lovci koji čuju lajanje pasa u mestu idu što je brže moguće u tom pravcu. Po običaju, tamo zatiču i odstreljuju divljač koja zbog "dosadnih kerova" ne obraća pažnju na lovce koji joj prilaze.

Ako se svinja, ipak, pokrene psi je uporno prate i pokušavaju da je zaustave ugrizima. Nakon kraćeg vremena divlja svinja staje da bi pružila otpor i tako daje lovcimaa još jednu šansu za odstrel u mestu. Naravno, lovci mora­ju biti u stalnom međusobnom kontaktu i mora se pažljivo pratiti kretanje divljači kao i pasa da bi se lov uspešno završio.

U našoj lovačkoj grupi važi jedno od osnovnih pravila u lovu na divlju svinju: "Gde su psi tu moraju biti i lovci".

O zimskom lovu na divlju svinju i tim uslovima drugom prilikom, a do tada lovački pozdrav: "Dobar pogled".

...........

Natura broj 9 (oktobar 1996)

Natura Online (11.11.2009)

{jcomments off}