ponedeljak, decembar 09, 2019

SRNA ŽIVI NA CELOJ TERITORIJI SRBIJE

"Jelenko"

srna01

Srna je velika, plemenita i dlakava divljač visokog lova, jedna vrsta papkara i preživara iz porodice jelena. Mužjak se naziva srndać, ženka srna, a mladunče lane. Srna ima vrlo dobro i oštro razvijena čula vida, sluha i njuha. Oči su srazmerno velike i iskazuju umiljatost. Njuh im je izvaredan pa redovno koriste strujanje vetra o čemu svaki lovac mora strogo da vodi računa pri šunjanju i prikradanju u lovu.

Piše Stevan Banković

U povoljnim prehrambenim i drugim uslovima staništa mužjak (srndać) naraste u dužinu od 130 do 140 centimetara. Rep mu je veoma kratak, skoro nevidljiv, dužine od dva do pet cm. Visina mu je od 75 do 85 cm. Telasna masa mu je, kod kapitalnih primeraka, do 50, a obično su teški od 30 do 40 kilograma, zavisno od staništa. Ženke (srne) su uglavnom manje i lakše od mužjaka, težine od 20 do 30 kg.

Srna je preživar i vilica joj je sastavljena od 32 do 34 zuba.Telo srne je vitko i nežno. Glava joj je relativno kratka i uska i na njoj se sa strana nalaze dva veoma krupna crna oka, ispod kojih se jedva uočava mali nabor kao ostatak zakržljalog suzišta.

Uši srne su veoma dugačke i pri kraju malo zašiljene. Nos joj je zaokrugljen, usne su crne sa zadebljalim usnama. Vrat joj je nesto duži.

Kod ovih životinja noge su vitke i tanke, sa crnim šiljatim papcima koji stalno rastu ali se stalno i troše. Rogovi (rožčići) kod ove vrste plemenite divljači nalaze se kod mužjaka, koje srna po pravilu nema. Istina, pojava rožišta kod starih srna nije retka, a ređe se nađu i sa rogovima.

Pojava rogova kod srna je rudimentalne prirode i ne mora uvek biti znak neplodnosti. Poznati su slučajevi da su rogate srne imale mlade. Rožišta kod mladih primeraka (srndaća) počinju da se razvijaju već u augustu prve godine života.

Rogovi im se menjaju svake godine kao i kod jelena; odbacuju ih polovinom februara. Srndaći sa ovim prvim rogovima se nazivaju "šilaši". Drugi rogovi počinju da rastu odmah posle odbacivanja prvih. Ovi drugi rogovi, u početku, obrasli su dlakavom navlakom koju, u lovačkom žargonu, nazivaju "bast". Definitivno formirani i očišćeni rogovi imaju obično jedan parožak. U donjoj polovini su malo izbrazdani, imaju malu ružu i posuti su biserastim ikrama. Ove rogove srndać odbacuje krajem oktobra ili u novembru, zavisno od klimatskih uslova. Srndać sa ovakvim rogovima naziva se "vilaš".

Kad srndać odbaci druge rogove, rožista mu znatno odebljaju i ispod dlakave kožnate prevlake počnu da se razvijaju treći rogovi koji su konačni i karakteristični za srndaća. Sastoje se od glavnog roga i dva paroška. Srndaća sa takvim rogovima u lovačkom žargonu nazivaju "šesterac". Nije redak slučaj da se, u dobrim lovištima, susretnu i "osmerci" i "deseterci".

Rog "šesterac" je u donjem delu veoma izbrazdan, ima lepe sastavljene ruže i posut je biserastim krupnim ikrama.

Telo ove divljači pokriveno je kratkom, oštrom i uz telo čvrsto prileglom dlakom koja leti ima crvenkastosmeđu boju, a zimi nešto tamniju, kestenjastosivu i koja je nesto jača i gušća od letnje dlake. Zadnjica je obrasla belim dlakama od kojih je formirana bela pega, koja je zimi nešto manja nego leti.

srna02

Lanad su smeđe boje i išarana sa belim pegama koje se zadžavaju do prvog jesenjeg linjanja. Dlaka se menja svake godine, u proleće i leto.

Odrastao mužjak (srndać) ima izražene i vidljive testise i čuperak dlake na donjoj strani trbuha oko polnog organa koji se naziva "pinsel", a posle treće godine dužina mu je od pet do osam cm, zavisno od starosti grla. Ženka (srna) ima vime sa četiri sise.

Treba naglasiti da u pogledu obojenosti postoje različite varijacije; ponekad se javlju potpuno bele (albino) jedinke.

Srna ima vrlo dobro i oštro razvijena čula vida, sluha i njuha. Oči su srazmerno velike i iskazuju umiljatost. Njuh je izvaredan pa redovno koristi strujanje vetra o čemu lovac mora strogo da vodi računa pri šunjanju u lovu.

srna03

Srna živi u gotavo u celoj Evropi, osim Islanda, Irske, severne Skandinavije, Finske i sredozemnih ostrva. Kod nas u Srbiji susrećemo je na celom području.

Životni prostor srne su belogorične i mešane šume sa šibljem, polja sa grmljem i šumskim proplancima sa nadmorskom visinom do 1.200 metara.

Srna je veoma plašljiva i oprezna divljač. Živi u malim krdima koje predvodi stari mužjak, a zimi se više malih krda okuplja u velika krda. Srne su aktivne u sumrak i tokom noći do pred zoru, kada izlaze na pašu, na šumske čistine, proplanke ili livade. Danju borave na nekom skrovitom mestu.

Što se načina ishrane tiče ona se prilagođava uslovima svoga staništa. U ishrani je izbirljiva. Najdraža joj je paša na dobrim livadama, detelištima, šumskim čistinama i proplancima; takođe brsti lišće, pupoljke i mlade izbojke planinskog drveća. Posebna su joj poslastica mlada bukvica, žir, kesten i gljive. Za vreme sušnog leta nedostatak izvorske vode u visokim planinama nadoknađuju rosom. Zimi se hrani kupinom, pupoljcima i izbojcima belogoričnog drveća, kao i travom koju nađe kopajući sneg.

Godišnji prosečni utrošak kod mladih srndaća iznosi: 118 odsto suve materije, 159 odsto ukupnih belančevina, 117 odsto soli i kalcijuma i 280 odsto fosfora. U vreme rasta rogova kod srndaća potrebni su vitamini D i A, a zajedno sa vitaminom C oni su preduslov za dobro korišćenje mineralnih materija od kojih se grade rogovi. Osim vitamina za pravilan razvoj srneće divljači neophodni su: kobalt, mangan, bakar, jod i gvožđe.

Srne su preživari. Izmet je u obliku nešto izduženih bobica i samo vrlo iskusnom poznavaocu uočljive su neznatne razlike između mužjaka i ženke. Njihov izmet veoma je sličan izmetu divokoze, muflona i domaće ovce.

..........

Parenje i gravidnost

Za vreme parenja srne se oglašavaju "piskanjem", a kada se uznemire ili osete opasnost vrlo prodornim "roptanjem". Parenje otpočinje u julu i avgustu kada  srndaći međusobno vode žestoke okršaje pa se često te borbe završavaju tragično po slabijeg.

Srndać je poligamni mužjak, sposoban za parenje posle godinu i po dana, ali mužjaci efektivno učestvuju u  u parenju posle navršenih dve ili tri godine života.

Ženka polnu zrelost stiče posle godinu i po dana. Gravidnost srne traje od 260 do 280 dana. U maju ili junu srna olani jedno do dva mlada koji su sposobni, odmah po rođenju, da slede svoju majku. Sisaju dva do tri meseca. Potpuno se osamostaljuju posle deset do 12 meseci, a posle toga ostaju uz majku do 15 meseci starosti kada postaju polno zreli. Raspoznavanje polova kod lanadi je, u prvim mesecima život - gotovo nemoguće.

Srna živi do 15 godina. Starost kod srndaća se može utvrditi po rogovima. Malo njih doživi prirodnu smrt jer srna ima mnogo prirodnih neprijatelja, a najčešći su vukovi i neki orlovi. Za mlade su najveći neprijatelji lisice, šakali, kune i sova ušara. Psi lutalice često naprave pravi pokolj među srnama za vreme velike zime.

...........

Lov na srneću divljač

O lovu na kapitalne srndaće je nedavno, na ovim stranicama, već pisao A. Ćeranić. Ipak, podsetimo da se osnovi lova svode na to da lovna sezona na srndaća počinje 15. maja i traje do 15. septembra, a na srnu od 16. septembra do 5. decembra, i to samo u onim krajevima gde je dozvoljen lov na srnu.

Ova vrsta divljači se lovi čekanjem ili imitiranjem srne koja se oglašava piskanjem. U vreme parenja u lovištu se može čuti piskanje lanadi, koji tako  traže srnu (majku), mada i srna piskanjem doziva svoju lanad.

Piskanjem se javlja i srna u polnom žaru, ali se može čuti i srndać. Osim na ovaj način, srne se još javljaju i jaukom (plačem), a to je zbog straha ili bola. Tako se javlja srna kada je u vreme parenja srndać progoni.

U vreme parenja lako je dovabiti srndaća u potrazi za srnom imitiranjem srnine piske. Preporučuje se da se vabi samo veštačkim vabilicama. Mirno se čeka otprilike jedan minut i na isti se način vabi ponovo. Zatim se prave sve duže pauze, tri do pet minuta, pa se vabljenje ponovi.

Na vabljenje mladi srndać dojuri prvi, pun čežnje, ali se stariji, iskusni srndać približava oprezno, većinom uz vetar. Vabljenje sa visokih čeka je uspešnije nego sa zemlje, baš zbog vetra.

Srndać čuje naše vabljenje veoma daleko, čak i sa nekoliko stotina metara. Zato svaki lovac mora da ima mnogo strpljenje i da čeka dugo dok srndać stigne. Srndaća koji je uz srnu u parenju nećemo dovabiti imitiranjem njenog glasa. Srndać je veoma cenjena i atraktivna lovna divljač visokog lova, posebno za starije lovce. Za ovaj lov je najbolje koristiti lovačko oružje kalibra 5,6 x 50 Mag 222 Rem i 222 Rem Mag, mada se u praksi koriste i drugi kalibri.

Trofej kod srndaća predstavljaju rogovi. Meso mu je veoma cenjeno, posebno mlađih primeraka. Mnogi lovci koji ga love koriste srnetinu u svome kulinarstvu kao poseban delikates.

............

Glas javnosti (2.8.2009)

Natura Online (11.8.2009)

{jcomments off}