LOV I RIBOLOV BEZ ZRNA BARUTA (3)

Lov ptica strelom

Za lovce ovim oružjem najveći je izazov uloviti pticu u letu, a pernata divljač može se uloviti, u nisko letećem jatu, čak i živa, ali specijalnom stelom. U tom slučaju pas ptičar može vam biti zaista od velike koristi.

Piše Slobodan Jović Eti

Čak i najiskusniji lovci tim oružjem priznaće da je lov pernate divljači izuzetno težak i nepredvidljiv, odnosno da zahteva izuzetnu veštinu, iskustvo, pa i sreću. Pre svega, lovac na ptice mora posedovati specifičnu lovačku opremu, kao i apsolutno poznavanje vrsti divljači, njene osobine i navike. I te kako je važno upoznati lovnu prostoriju prema kojoj se određuje adekvat­na straregija, oprema i delovi garderobe, a od najveće koristi biće vam vaš najverniji prijatelj - pas ptičar.

VRSTE LOVA

Krupnije ptice uglavnom se love na strnjištima kad ova miruje; tada su najčešće na grani, zemlji ili kao patke, na vodi. U tom slučaju, lovite jednu određenu i odabranu "metu" (iako ih u grupi može biti i više), koncentrišite se samo na nju i ni na jednu drugu.

U drugom slučaju, koristite speci­jalnu strelu, takozvanu "sačmaru", sa kojom možete gađati i grupu od nekoliko ptica.

U trećem slučaju, gađate jato ptica koje prethodno "podignete" bačenim kamenom, pa kad jato ptica poleti iz grma, kako koju "sačmara" zakači... U tom slučaju strela često žičanim latica­ma pogodi par ili više ptica, kojima zakači pera, a ove, od inercije, padaju ošamućene ali žive. I tada uvežbanost i veština vašeg psa dolazi do izražaja i imaće puna usta posla. Na taj način uglavnom se love sitnije ptice: divlji golubovi, grlice, graorke ili morke, jarebice i prepelice.

OSNOVNA OPREMA

Ipak, najveći izazov za lovce tim oružjem je uloviti jednu određenu pticu u letu, a to je najteži način iz više razloga. Prvo, veoma je teško u deliću sekunde odrediti i proceniti na kojoj je udaljenosti leteća "meta", jer je njena pozadina najčešće nebo, a drugo, u tim okolnostima je teško odrediti brzinu kretanja ptice, pa i jedno i drugo zajedno utiču na relativno kasnu reakciju strelca.

Tada je greška u gađanju najčešće ili po pravcu ili visini, odnosno, strela ili prebaci ili podbaci, ili ode ispred ili iza ptice. U svakom slučaju, takva meta gađa se isključivo strelom "sačmarom", ali i sa oštrim vrhom, za svaki slučaj.

Neka osnovna pravila ovog lova nametnula su se sa iskustvom. Pre svega, lukovi za taj lov ne smeju biti snažniji od 40-50 funti, jer će strela, u suprotnom, proći kroz ustreljenu pticu i produžiti svojim putem, pa ćete je teško pronaći, utoliko pre, ako gađate u visinu, a metu promašite.

Za lov ptica može se koristiti bilo koji tip luka (long bov, rikrv ili kompaund) samo nikako - samostrel, jer je on dva do tri puta snažniji od luka. Takođe, strela mora biti adekvatno odab­rana, zavisno od veličine ptice i načina lova. Maskirna odeća i obuća moraju biti prilagođeni lovnoj prostoriji, kao i ostatak lovačke opreme koji podrazumeva razne duvaljke i sviraljke za doziv ptica. Hodanje i prikradanje biće vam unekoliko olakšano ako ste u društvu sa svojim psom ptičarom koji će sigurno pre vas otkriti diljač. Sve ostalo je stvar strpljenja, iskustva i sreće.

ŠTA SE NAJVIŠE LOVI?

Dok Afrikanci tim oružjem love najsitniju i najkrupniju pernatu divljač, od kolibrija do noja, Amerikanci uglavnom love svoje divlje ćurke, fazane i patke. U Evropi, pa i kod nas, uglavnom se love fazani, divlji golubovi, morke (graorke), jarebice, prepelice i divlje patke. Lovci vatrenim oružjem, koji to čine uglavnom puškama sačmari­cama, lako ubijaju, plaše i rasteruju ptice, dok lovci streličari za sebe tvrde da ih love sportski.

I jedni i drugi, međutim, slažu se u tome da je pečena ptica bljutava bez soli. Doduše, većini lovaca na ptice so je potrebna bar dva puta: na početku lova, kada je stavljaju ptici na rep, a drugi put kad je ova u rerni. 

...........

Uloviti ptice "cvetom"

Ne postoji univerzalna strela. Ona se bira prema nameni i vrsti lova: krupna divljač lovi se "brzim" strelama sa dvobridnim ili višebridnim oštricama. Ribe se love sa jed­nozubim ili višezubnim harpunskim vrhovi­ma, a kod nekih se "krilca" otvaraju  tek posle penetracije.

Za lov pernate divljači koriste se "spore" strele što se reguliše stabilizacionim peri­ma, koja su duža i šira od običnih, a ima ih više od četiri do sedam komada, ili se lepe spiralno u odnosu na osovinu tela strele. Na taj način pera stvaraju većl otpor kroz vazduh i ne odlete predaleko.

Zavisno od toga da li se lovi samo jedna ptica ili njih više u jatu, udređuje se i vrh strele koji može biti izrazito tup, oštar sa granič­nikom ili u vidu cveta sa čeličnim latica­ma koje pticu samo ošamute. "Sačmara" je vrh strele koji se jednostavno navije na njeno telo, a načinjen je od zatupljenog perforiranog vrha, kroz čije se rupice u krug provuče tanka čelična žica, tako da liči na latice velikog cveta. Latica može biti od tri do sedam komada, a u svom prečniku mogu dostići i do 50 centimetara.

............

Proizvođači opreme

Kako je lov lukom i strelom, uglavnom, najrazvijeniji u SAD, tu se nalaze i najpoznatiji proizvođači ove, kao i prateće lovačke opreme. "Ber", "Džinings", "Brovning", "PSI", "Hojt" i mnoge druge firme ponudiće vam široku lepezu svojih najboljih lovačkih i drugih modela luko­va, dok će se firma "Easton" predstaviti svojim najboljim izborom strela na svetu.

I sva ostala lovačka oprema tu se može nabaviti: od letnjih i zimskih maskirnih odela, u pedesetak dezena i boja, preko obuće, maskara za lice, raznih duvaljki za zov divljači, svih vrsta lovačkih nože­va, čeka, šatora, ranaca, stolova, stolica i ležaljki na rasklapanje.

U tim prodavnicama možete se snab­deti i svakom vrstom konzervirane hra­ne, od raznih vrsta riba, pernatih živulja­ka kao i krupne divljači. Poznata firma "Stek", proizvođač konzervi, na svojoj ambalaži ima duhovitu reklamu: "Ako ste kupili naše konzerve, zašto biste išli u lov?"

...........

Jeste li znali...

... ko je najbrži, a ko najsporiji među životinjama?

Slon može da trči najbrže do 40, mačka do 48, lisica do 65, pas, konj i zec do 70, a noj do - 80 kilometara na čas. Gazela može da postigne brzinu do 90, a gepard celih 110 km/h tako da se on smatra za - najbržeg sisara na svetu.

Zmija se sporo kreće i to najbrže do 3,2 km/h, a kornača, kojoj se veoma žuri do mora ili kakve vode, priroda je podarila maksimalnu brzinu kretanja od svega 0,5 km/h, mada joj u "brzini" opasno konkuriše i vinogradski puž. Međutim, o pužu i zecu - drugom prilikom.

..........

Natura broj 8 (avgust 1996)

Natura Online (4.7.2009)