SVAKO KO ISPUNJAVA ZAKONOM PREDVIĐENE USLOVE MOŽE DA GAZDUJE LOVIŠTEM
U susret Evropi uz očuvanje tradicije
Danas su veoma aktuelne rečenice tipa "Usklađivanje propisa sa propisima Evropske unije", a da gotovo niko ne zna konkretno šta je to. Pokušaću u kratkim crtama i jednostavnim rečnikom da pojasnim šta je to što se tiče lovstva.
Piše A. Ćeranić
Prvo i osnovno, definiše se status određenih vrsta divljih životinja koje su predmet lova - "lovne vrste" a koje to nisu. U lovne vrste pored onih za koje se ustanovi da im je brojnost populacija takva da mogu da se koriste kroz lov, spadaju i vrste koje su ranije bile predmet lova, a čija je brojnost trenutno mala a ukoliko se poveža do određene granice mogu opet da se love. Konkretan primer ovaih vrsta su medved, ris i veliki tetreb. Zatim se definiše vlasništvo divljih životinja koje su predmet lova, lovne vrste. Potom se defininiše socijalna i sociološka komponenta lovstva:
"Lov na godišnjem nivou, u proseku, lovca državljana Srbije, sa lovnom kartom lovišta, treba da košta koliko je prosečna mesečna zarada" - konkretno sada je prosek primanja u Srbiji oko 30.000 dinara. Ova suma na godišnjem nivou obuhvata sve troškove lovca, članarinu, lovnu kartu, naknadu za odstrel, kupovinu municije, dela opreme i sl. Ovo je prisutno u zemljama Evropske unije, a kao pozitivan primer navodim Austriju gde su rezultati lova gotovo svima poznati. "Lovstvo služi za dodatnu edukaciju građana, razvoj ekološke svesti", konkretno pored materijalnog propadanja lovstva svima je poznato i duhovno propadanje odnosno u mnogim sredinama se više ne zna šta je to lov.
Treća definicija odnosi se na gazdovanje lovištima i lovnim vrstama i glasi :
"Svako ko ispunjava zakonom predviđene uslove, može da gazduje lovištem (lovištima) i lovnim vrstama, sa onolikim prostorom lovišta (jedno ili više lovišta) i sa onolikim brojem lovnih vrsta, za koliko može da pruži državi garanciju (bankarska garancija)". Garancija služi isključivo kao polog da će se gazdovati domaćinski. Svaki prekršaj se kažnjava.
Pored gore navedenih stvari neophodno je i precizirati pojmove koje stalno susrećemo u praksi, a naročito šta je to lovište (vlasništvo površina, granice, oblik, tip lovišta i sl.) intenzitet gazdovanja, zatim da li je lovište ograđeno ili otvoreno i to na način da se ne može dodatno tumačiti, veterinarske prorpise, poreze, carinu i dr.
Takođe se u skladu sa definisanim vlasništvom divljih životinja menja i odnos države prema lovstvu, ne više samo kroz inspekciju i nadzor već kroz konkretnu stručnu i drugu pomoć i prisustvo na terenu kroz formiranje Nacionalnog servisa za divljač (ovde su najvažniji regionalni servisi za divljač kao npr. Vojvodina).
Poštovanje zakona i tradicije
Postavlja se pitanje: Šta je to do sada bilo u suprotnosti sa gore navedenim? U suštini veoma malo, jer usklađivanje propisa sa propisima Evropske unije, podrazumeva samo još jednu stvar "dosledno sprovorenje zakona i da više niko ne može biti iznad zakona". A to je temeljni princip svega u lovstvu.
Pored zakona neophodno je sačuvati i tradicionalne vrednosti lovstva Srbije. Tu je značajna uloga Lovačkog saveza Srbije, jer je najstariji, formiran još davne 1896. godine sa idejom da zaštiti ineterese lovaca i racionalno korišćenje divljači kao delimiično obnovljivog prirodnog resursa.
Glas javnosti (22.3.2009)
Natura Online (26.3.2009)