petak, septembar 20, 2019

 

NEOBIČNE LUBENICE, DINJE I BUNDEVE

Jeste li znali...

...da su selekcijom stvorene sorte zimskih lubenica koje se dugo mogu čuvati na suvim i hladnim mestima do aprila (od tri do pet stepeni Celzijusovih). Poznata je američka sorta koja oblikom i bojom plodova podseća na čuvenu hibridnu lubenicu "kraljica slasti", ali za razliku od nje ima čvrsto žuto meso, sa manje šećera i krupnijim semenkama.

Piše Mile Stojilović, biolog

 

...da je sladun ili lubenica za slatko, zapravo, ona obična koju samo karakteriše debela kora i neobično čvrsto meso, najčešće žuto, manje sočno i dosta neukusno sve dok se od njega ne napravi - slatko. Sladun ima krupne šarene plodove i bujna vreža. Veoma je otporan na bolesti, lako se transportuje i dugo čuva. 

...da postoje i kockaste lubenice i da one uopšte ne moraju da zadrže prirodan oblik svog ploda. U Japanu, na primer, pojedini povrtari gaje "geometrijske" lubenice, najčešće kockaste i to bez korišćenja metalnih ramova ili hemikalija. Kockaste lubenice su veoma pogodne za ambalažiranje i transport. Metode gajenja "geometrijskih" lubenica Japanci čuvaju ljubomorno kao tajnu i to iz - komercijalnih razloga.

...da se u oblasti Sredozemlja dosta gaje sorte dinje duge vegetacije čiji se plodovi, na temperaturi od tri do pet stepeni Celzijusovih, mogu očuvati do januara. Ove dinje veoma se lako transportuju jer imaju čvrstu koru. Različitog su oblika i boje. Najčešće su zlatnožute ili svetlozelene sa tamnozelenim pegama. Meso ploda je sočno, aromatično i slatko. Najpoznatija je španska sorta "valensia".

...da je konomon (Cucumis conomon) azijska vrsta dinje od koje vodi poreklo "kulturna" dinja. Konomon ima duge plodove do 70 centimetara žutozelene boje, slične banani. Zbog izduženog ploda i boje kore naziva se "banana" na vreži. Meso je narandžasto, sočno i vrlo slatko. Ima dugu vegetaciju koja traje 90 dana. Gaji se isto kao i obična dinja.

...da je mango čito (Cucumis chito) srodnik dinje koji se odlikuje malim okruglim ili jajastim plodovima sa glatkom žutom korom, veličine vinogradarske breskve (oko 50-80 grama). Za jelo se koriste samo mladi plodovi ukiseljeni poput krastavca kornišona. Veoma je rodan i gaji se kao dinja i krastavac.

...da je nova američka sorta bundeve "Golden Hubard" (Cucurbita maxima) izvanrednog ukusa, a neki tvrde i - najukusnija od svih bundeva. Ta bundeva ima plodove teške od tri do šest kilograma neobičnog oblika velike čigre, narandžaste i grube kore. Gaji se kao i sve druge bundeve.

...da je italijanska sorta "Zucca marinadi choggia" ili "morska" bundeva veoma atraktivnog izgleda: ima krupne pljosnate plodove sa naboranom (kvrgavom) tamnozelenom korom. Meso ploda je debelo, slatko, narandžaste boje sa malom unutrašnjom šupljinom. Gaji se kao obična bundeva pretežno u Italiji, Španiji i Francuskoj.

...da je kukuc dulek neobičan tip duleka sa kruškastim oblikom ploda koji teži od 10 do 15 kilograma i narandžaste je boje.  Mladi plodovi duleka se koriste za ljudsku, a zreli za stočnu ishranu. Veoma je mesnat. Šupljina je samo u većem proširenom delu sa malo semena. Pretežno se gaji u Primorju.

........

(iz knjige "Neobično i ređe voće i povrće")

Natura broj 3 (maj 1996)

Natura Online (21.5.2009)