SUPTROPSKO VOĆE
Kineska aktinidija - kivi
Aktinidija (Actinidia cinesis) je puzavica poreklom iz Kine, mada se najviše gaji na Novom Zelendu gde se plodovi te voćke nazivaju "KIVI". Zbog biohemijskog sastava ploda u svetu je nazivaju "plod zdravlja", a nekada su je, zbog visoke cene, zvali i "carsko voće"...
Piše Mile Stojilović, biolog / Foto M. Stojilović
Aktinidija je dvodoma biljka što znači da ima muške biljke sa muškim cvetovima i ženske biljke sa ženskim cvetovima. Jedna muška biljka dovoljna je za oprašivanje osam ženskih biljaka.
Ova biljka cveta u maju, a plodovi dozrevaju od septembra do novembra, zavisno od sorte. Pozne sorte se mogu čuvati u skladuštu do maja.
Plod je maljav, boje mušmule. Meso je zelenkasto, ispunjeno mnoštvom sitnih semenki prijatnog ukusa.
Kada omekša upotrebljava se za jelo tako što se najpre maljava pokožica skine kao kod kuvanog krompira. Aktinidija je otporna na bolesti i štetočine pa je zaštita pesticidima nepotrebna.
Ta biljka može da izdrži temperature, u fazi mirovanja, i do minus 13 stepeni Celzijusovih, pa zato u krajevima sa oštrom klimom čokot treba formirati što niže pri zemlji i u jesen ga ogrnuti zemljom. Aktinidija ne voli suviše krečna zemljišta.
Visoke temperature kod te biljke stvaraju ožegotine na lišću. Za vreme suše treba je navodnjavati. Najčešće se gaji u špaliru i neguje slično vinovoj lozi. Razmnožava se vegetativno reznicama.
Najpoznatije sorte kineske aktinidije su: "hajvard", "monti", "abot", "komun", "korzika", "bruno", jenni"...
"Hajvard" ima kvalitetne, krupne (više od 100 grama) plodove koji kasno sazrevaju i dugo se čuvaju. Osetljiva je na mrazove i krečna zemljišta. "Bruno" je sličnih osobina kao i prethodna sorta, dok "monti" i "abot" imaju sitne plodove (60-90 grama) ali su otpornije na mraz, sušu i kreč u zemljištu.
"Komun" i "korzika" su rane sorte sitnih plodova (20-30 grama). Plodovi sazrevaju u septembru i mogu se za jelo upotrebljavati do oktobra. "Jenni" je samoplodna sorta. Kod oprašivača postoje nekoliko sorti slične vrednosti kao što su "matja" i "tomuri".
(Iz knjige "Neobično i ređe voće i povrće")
Natura broj 3 (maj 1996)
Natura Online (1.5.2009)