NEOBIČNO POVRĆE

Pomat, japanski čistac i krompir gajen na slami

Pomat je međurodovski hibrid nastao ukrštanjem krompira (Solanum tuberossum) i paradajza (Lucipersicom eskulantum) koji u zemljištu obrazuje krtole krompira, a na stablu rađa plodove paradajza...

Piše Mile Stojilović, biolog

Hibrid krompira i paradajza

Pomat je međurodovski hibrid nastao ukrštanjem krompira (Solanum tuberossum) i paradajza (Lucipersicom eskulantum) koji u zemljištu obrazuje krtole krompira, a na stablu rađa plodove - paradajza.

Stvorila ga je ekipa nemačkih naučnika, specijalnom metodom spajanja plazmona ćelija. Istina, taj neobični hibrid ima još nedostataka koji otežavaju da se stavi na raspolaganje široj proizvodnoj praksi, ali su njegovi tvorci na putu da te njegove nedostatke pirevaziđu i tako obdare čoveka novim "super" povrćem za 21. vek.

Gomolj

Japanski čistac ili gomolj (Staches Siebaidir) je višegodišnja biljka koja ima podzemne krtolaste izdanke neobičnog oblika, dužine oko sedam i debljine jedan do dva centimetra. Krtole se vade u septembru.

Koriste se kuvane u slanoj vodi ili pečene. Imaju ukus sličan karfiolu.

Japanski čistac je otporan na hladnoću. Sadi se u proleće ili jesen po dve krtole u odžaku, slično krompiru. Iz 100 grama krtola može se dobiti 200 kilograma roda. Traži zemljište siromašno krečom, zalivanje za vreme suše i prehranjivanje.

Krompir gajen na slami

Vrlo je interesan i lak način gajenja krompira na slami: tlo za sadnju ne treba orati i drljati, nema okopavanja, nagrtanja a i vađe­nje je veoma lako i jednostavno.

Krompir se sadi u proleće kada otopli tako što se krtole poslažu na površinu zemlje u redovima sa razmakom 50x50 centimetara. Zatim se krtole pokriju sa slojem stare slame debljine 15 cm. Na slamu se stavija ugoreli stajnjak, pomešan sa mineralnim đubrivom NPK.

Na đubri­vo se ponovo stavlja sloj slame ili natrulog sena tako da visina humke bude 30-35 cm. I - posla oko gajenja krompira više nema dok ne dođe vreme "berbe". Posle određenog vremena po sejanju iz slame počinje da prodire klica, a ubzo i "cima" krompira.

Do berbe tako gajenog krompira treba da prođe nešto više vremena nego pri klasičnom načinu gajenja, ali je zato prinos veći, krtole veće, čestije i zdravije.

Vađenje se vrši tako što se slama odgurne, a krtole pokupe sa zemlje.

(Iz knjige "Neobično i ređe voće i povrće")

Natura broj 6-7 (jul 1996)

Natura Online (10.7.2009)