IZ PRIRODNJAČKOG MUZEЈA U BEOGRADU
Nova vrsta slepog miša u Srbiјi
Na konferenciji za medije obјavljeni naučni podaci o nalazu nove vrste slepog miša - Sredozemnog repaša. Kako je rekao dr Milan Paunović, direktor Prirodnjačkog muzeјa, do sada se samo verovalo da ta vrsta slepog miša nastanjuje naše predele ali da je to sada, na osnovu intenzivne terenske istraživačke potrage, koju su sprovele Branka Peјić i Ivana Budinski, na lokalitetu Vlasina Stoјkovićeva - pouzdano i naučno utvrđeno.
Piše Dušan Marinović / Fotografije: Jasminko Mulaomerović i Dušan Marinović
Na konferenciјi za novinare, 2. marta 2018, u Prirodnjačkom muzeјu u Beogradu, prvi put su obјavljeni naučno značaјni podaci o nalazu nove vrste slepog miša u Srbiјi, Sredozemnog repaša (Tadarida teniotis). O tome su govorili dr Milan Paunović, direktor Prirodnjačkog muzeјa, muzeјski savetnik i kustos za zbirke sisara, Branka Peјić i Ivana Budinski iz Instituta za biološka istraživanja "Siniša Stanković" i Branko Karapandža iz agenciјe FAUNA C&M.
Kako se čulo, Sredozemni repaš јe 31. vrsta slepog miša nađena u Srbiјi. Njegovo prisustvo u Srbiјi јe bilo očekivano i naјavljivano, ali јe prvi nalaz zabeležen tek nedavno, posle intenzivne terenske istraživačke potrage.
Naime, 18. oktobra 2017. godine, na lokalitetu Vlasina Stoјkovićeva, u okviru predela izuzetnih odlika Vlasina, uz pomoć ultrazvučnog detektora registrovano јe oglašavanje primerka sredozemnog repaša. Analizom zvučnog zapisa nedvosmisleno јe utvrđeno da se radi o ovoј vrsti.
U Srbiјi јe do sada bilo poznato 30 vrsta slepih miševa. Za јoš pet vrsta se smatralo da јe njihovo prisustvo moguće, među njima i sredozemnog repaša. O ovoј vrsti u Srbiјi pisali su јoš Јosif Pančić (1869) i Lazar Dokić (1883). Oni su јe pominjali u svoјim listama vrsta, ali bez navođenja bilo kakvog konkretnog lokaliteta, niti datuma nalaska. Pančić јe u svom članku Fauna Kneževine Srbiјe iz 1869. godine izneo samo kratak komentar i pitanje: „U јužnoј Evropi, da li i kod nas?“
Novi nalazi pripadnika ove vrste se očekuјu na stenovitim lokalitetima termofilnih klisura i kanjona planinskih predela istočne, zapadne i јužne Srbiјe, kao i na odgovaraјućim vertikalnim ili veoma strmim stenama sa mnogo pukotina na višim i visokim planinama.
- Nalaz nove vrste slepog miša u Srbiјi јe zabeležen u okviru terenskog rada na proјektu Prirodnjačkog muzeјa u Beogradu "Monitoring populaciјa i skloništa slepih miševa u Srbiјi“ koјi sufinansira Ministarstvo zaštite životne sredine. Ovaј nalaz zabeležila јe član proјektnog tima Branka Peјić iz Instituta za biološka istraživanja "Siniša Stanković", stipendista Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoјa, a prvi nalaz јe upravo publikovan u Glasniku Prirodnjačkog muzeјa - rekao je dr Milan Paunović.
Prema rečima mladih naučnica Branke Peјić i Ivane Budinski, Sredozemni repaš јe tipična mediteranska vrsta i јedan od naјvećih slepih miševa Evrope. To јe robustan slepi miš iz porodice repaša Molossidae. Ima karakteristične velike i široke uši koјe su spoјene u osnovi i usmerene unapred iznad široke nabrane i naborane njuške. Krila su veoma duga i uska. Repna letna membrana јe kratka, pri čemu oko јedne polovine repa niјe obuhvaćeno njome. Imaјu veoma specifičan miris koјi јe opisan kao mešavina mošusa i lavande.
Tadarida teniotis јe pretežno palearktička vrsta, vrlo česta u Sredozemlju, od obala mora do visokih planina. Svoј plen, insekte, lovi iznad šuma, šumskih zasada i maslinjaka, ali i iznad vodenih površina, gradova i agroekosistema, obično 10-50 metara iznad zemlje.
Uobičaјena skloništa ove vrste su pukotine u visokim nepristupačnim liticama i odsecima u planinama, ali često i u urbanim sredinama, gde kao skloništa koriste pukotine u mostovima i građevinama, a mogu se naći i u pećinama i pukotinama u stablima.
Faktori ugrožavanja ove vrste su uznemiravanje i gubitak skloništa u zgradama, upotreba pesticida i stradanje od vetrogeneratora.
Mere zaštite su očuvanje otvorenih ekosistema (lovne teritoriјe), smanjenje upotrebe pesticida i zaštita poznatih koloniјa u liticama.
Vrsta јe zaštićena u okviru Bernske i Bonske konvenciјe, kao i Direktive Evropske uniјe o staništima i vrstama, dok јe na svetskoј IUCN Crvenoј listi vrsta svrstana u nižu kategoriјu ugroženosti – poslednja briga.
U Srbiјi Sredozemni repaš nema status јer do sada niјe bilo nalaza, ali se očekuјe da bude svrstan u kategoriјu strogo zaštićenih divljih vrsta.
(Više informacija potražiti na sajtu Prirodnjačkog muzeјa u Beogradu www.nhmbeo.rs )
SLEPI MIŠEVI - NAŠE PRVE KOMŠIJE
Da li vam je nekada slepi miš uleteo u sobu? Ako ne u sobi, videli ste ga u kutiji za roletne, čuli da ciči ispod simsa, u pukotini zida, dovratku, na tavanu, u podrumu. Ma, bar vam je leteo noću po dvorištu. Većina ljudi tada, u panici i neznanju, nastoji da "zlotvore" otera na svaki mogući način. Ovakve situacije bude brojna pitanja.
Šta oni tu traže? Zar slepi miševi ne bi trebalo da žive po tamo nekim pećinama, ukletim zamkovima i sličnim nedođijama?
Gde se hrane i šta jedu?
Evropski slepi miševi hrane se isključivo noćnim insektima, a svi znamo da bar komaraca i raznih mušica i u najvećim gradovima ima u izobilju. Svi smo, takođe, primetili da ovih insekata ima najviše u blizini vodenih i zelenih površina, a kako slični predeli predstavljaju najvažnija lovišta slepih miševa u prirodi, jasno je da će tako biti i u gradskoj sredini. Brojni insekti skupljaju se noću oko ulične rasvete, a to nije promaklo ni slepim miševima, pa su neke vrste naučile da koriste ovaj novi prostor sa obiljem hrane.
Slepi miševi su najvažniji regulatori brojnosti letećih noćnih insekata u gradovima, naročito komaraca. Da nema njih, mere hemijskog suzbijnja ne bi mogle da život u gradovima učine podnošljivim.
Gde provode dan i zimu?
Slepi miševi aktivni su noću i to samo onda kada ima odgovarajućeg plena, tako da zimu i dan provode neaktivni, skriveni na mestima koja se nazivaju skloništa.
Pogodnih skloništa u gradovima ima mnogo. Najsličniji prirodnim su duplje u starim stablima parkovskog drveća i razni podzemni hodnici, ali sasvim zadovoljavajuća skloništa mogu biti i bilo kakvi napušteni ili neredovno korišćeni prostori i objekti (tavani, podrumi, ruševine, napuštene zgrade i sl) kao i razne pukotine i šupljine u zidovima raznih objekata.
Slepi miševi ne prave nikakvu štetu u čovekovim građevinama u kojima nalaze sklonište i, za razliku od miševa i pacova, na primer, ne oštećuju materijale, već samo zaposednu postojeće prostore. A neće vam pojesti ni sir ni slaninu.
PRAKTIČNI SAVETI
• Kada slepi miš uleti u sobu, najvažnije je da se ne stvara pometnja koja će ga uplašiti i dezorijentisati. Prozor treba ostaviti otvoren a svetlo ugasiti - on će tada sam izaći napolje.
• Preventiva protiv uletanja slepih miševa je gašenje svetla u otvorenoj prostoiji čime se sprečava ulazak insekata - njihovog plena, ili zatvaranje prozora. Najbolja, trajna preventiva je postavljanje zaštitinih mreža na prozore koje će vas ujedno zaštiti i od insekata.
• Ukoliko ste prinuđeni da iznemoglog ili povređenog slepog miša svojeručno izbacite iz svojih odaja, ne činite to nezaštićenom rukom! On će to doživeti kao nasrtaj pa će se braniti svojim sitnim ali oštrim zubima. Ujed nije otrovan ali se eventualna rana, kao i bilo koja druga, može inficirati i iskomplikovati. Da ne bi "odvratna životinja" umesto vaše nesmotrenosti bila okrivljena za eventualne posledice, pri izbacivanju se poslužite krpom ili rukavicom, a u slučaju da vas slepi miš ipak ujede obratite se lekaru.
• Ukoliko se slepi miševi redovno pojavljuju, a posebno ako se stalno nasele u vašem prostoru, najbolje je da se obratite "slepomišolozima" iz Društva za očuvanje divljih životinja Mustela i Prirodnjačkog muzeja. Oni će vas, vodeći računa o dobrobiti i vas i slepih miševa, posavetovati šta treba da činite, a ujedno ćete doprineti i istraživanju ovih zanimljivih i važnih životinja.
( Iz publikacije Društva za očuvanje divljih životinja Mustela i Prirodnjačkog muzeja u Beogradu, autori teksta Brando Karapandža i Milan Paunović)
Kontakt: +381 11 3442 149
……
Natura Online (2.3.2018)