PSI U SLUŽBI MEDICINE
Proboj do Batenove bolesti
Engleski seteri uzgojeni u Norveškoj pomogli su da se razjasni medicinska misterija koja vlada oko te fatalne bolesti koja dovodi do slepila, slabljenja funkcije mozga i mišića i, konačno, do strahovite smrti...
Piše Dejan Vasilev Rene'
Analiza krvi sada može pokazati koje osobe nose gen e Batenove bolesti, a psi su odigrali važnu ulogu u tom otkriću. Batenova bolest dovodi do duge i strahovite smrti. Do sada ni jedna terapija nije dala zadovoljavajuće efekte, a oboleli ljudi retko dožive 30 godina. Oboleli od te bolesti oslepe sa sedam-osam godina, dok u isto vreme mozak i mišići postepeno slabe. U Norveškoj trenutno ima 26 dece koja boluju od te bolesti.
Posle mnogo godina rada jedna međunarodna istraživačka grupa otkrila je lokaciju defektnog gena na hromozomima pacijenata. To znači da lekari sada mogu da ustanove koji su Ijudi nosioci te bolesti tako da bi isti mogli da budu upozareni na veliki rizik u koji bi mogli da se upuste pri dobijanju potomstva.
Norveški doprinos tom istraživačkom proboju dao je profesor Nils Kopang. Naime, on je ranih šezdesetih godina uspeo da izdvoji poseban okot setera među kojima su mnogi, kao rezultat urođenosti, bili nosioci Batenove bolesti, a koja se manifestuje kod životinja slično kao kod ljudi, s tim što kod pasa počinje ranije i napreduje sedam puta brže nego kod ljudi.
Od 1960. do 1971. godine profesor Kopang je odnegovao 452 psa. Više od 130 bilo je, međutim, obolelo od te bolesti pa su profesor i njegovi saradnici bili u mogućnosti da rangiraju nasledne aspekte tog oboljenja. Usmrćujući sve mlade i mlađe pse i kontrolišući leševe, profesor je mogao da proučava postepeni razvoj bolesti u telu.
Zajedno sa američkim istraživačem Donaldom Armstrongom, profesor Kopang je organizovao prvi međunarodni kongres o Batenovoj bolesti 1980. godine. To je bio, u stvari, početak međunarodne istraživačke saradnje koja je sada krunisana uspehom. Kopangove metode su, međutim, naišle na prepreke kod onih koji su protiv vivisekcije, odnosno eksperimentisanja na životinjama (naročito onim plemenitim).
Bilo kako bilo, profesar uzvraća rečima da je znanje ostvareno takvim njegovim radom omogućilo ne samo borbu protiv te bolesti kod Ijudi, već i lokalizaciju kod pasa što drugim rečima znači da će se na osnovu svega toga, po ovom pitanju, dobijati striktno - zdravo potomstvo.
Natura broj 6-7 (jul 1996)
Natura Online (21.8.2009)