sreda, oktobar 16, 2019

 

REČ VETERINARA: KORNJAČE

Svet pod oklopom

crvenouhe-kornjace

Ako niste znali, evo prave informacije: kornjača ima oko 4.000 vrsta, ali samo tri grupe se sreću kao kućni ljubimci. To su, najčešće, MEDITERANSKE (Testudo), američke tzv. "KORNJAČE IZ KUTIJE" (Terrapene) i VODENE KORNJAČE (Terrapini) od kojih je najčešća CRVENOUHA (Pseudemys scripta elagans), a pored nje tu su još EVROPSKA KORNJAČA (Emys orbicularis), "KORNJAČA BLATA" (Kinosternon), "MUSK KORNJAČA" (Sternotherus) i KORNJAČA SA MEKIM OKLOPOM (Trionyx). Kao i drugde, i kod nas kornjače postaju sve popularnije kao kućni ljubimci koji, kao i drugi, mogu da obole. Zato je dobro znati koje su najčešće bolesti od kojih obolevaju naši oklopni ljubimci i kako ih valja zaštiti i lečiti.

Piše BVSc, MRCVS Dragan Tomović, dipl. vet

Kod nas se najčešće sreću MALE VODENE KORNJAČE koje zahtevaju dosta pažnje. Voda mora biti čista i ne sme da bude ozbiljno bakterijski kontaminirana. Za to treba da se pobrine filtracioni sistem sa pumpom. Temperatura vode treba da se kontroliše grejačem za vodu u kombinaciji sa termostatom. Optimalna temperatura vode za ove kornjače je od 20-22 Celzijusovih stepeni, a za njih mora da postoji odgovarajuća platforma koja je izdignuta oznad vode i koja mora da bude uvek suva. Poželjno bi bilo da imate i infracrvenu lampu koja će stalno da greje samu platformu.

Vodene kornjače, naravno, vole da jedu ribu ali uživaju i u punoglavcima i larvama insekata i puževima, crvima pa čak hoće da pojedu i suvu hranu za mačke koja je prethodno potopljena u vodu. Danas ima i gotove hrane za kornjače po pet-šopovima.

Vodene kornjače vole da jedu u vodi ali ih treba hraniti u odvojenom bazenčiću jer nepojedena hrana vrši kontaminaciju vode i može prouzrokovati različite poremećaje.

Mala vodena kornjača, koja je gladna, pojede dovoljno hrane za oko 20 minuta, posle čega se može prebaciti u svoju čistu vodenu sredinu.

Mužjak crvenouhe kornjače može se prepoznati po svojim dugim kandžicama na prednjim nogama kojim, brzim pokretima, mazi ženku po licu kada joj se udvara.

Vodene kornjače mogu da pate od različitih oboljenja koja su često u vezi sa nepravilnom ishranom. Avitaminoza A mladih kornjača i nutricionalna osteodistrofija su najčešća oboljenja kao posledica nekvalitetne ishrane. Loš odnos kalcijuma i fosfora, kao i nedovoljne količine tih minerala dovode do pojave mekih oklopa koji se lako udubljuju pod pritiskom ali i do pojave savijanja nogu pa kornjača, usled toga, ne može da podnese ni sopstvenu težinu što dovodi do nepokretnosti.

Optimalan odnos kalcijuma i fosfora u ishrani kornjača je 1,2:1, a kalcijuma bi trebalo da bude dva odsto u hrani.

Takođe, loša ishrana može dovesti i do različitih deformacija usta. Ustvari, avitaminoza A se i manifestuje najčešće belim naslagama oko očiju i to je dosta često obolenje kod mladih kornjača. Zato, da bi se izbegla pomenuta avitaminoza, važno je davati kornjači svežu nekuvanu ribu i kockice sira, mada i tvrdo kuvano jaje može biti od pomoći. I sipina kost u bazenčiću, u ovom slučaju, može i te kako preventivno delovati pa stručnjaci preporučuju i nju. Kuvani riblji fileti ne sadrže dovoljnu količinu esencijalnih vitamina, pa je i riblja iznutrica veoma važna. Naime, u njima se nalaze izuzetno hranljive materije i kornjače ih rado jede.

Ovde ću samo pomenuti još neka oboljenja kornjača koja sam imao priliku da dijagnostifikujem u svojoj veterinarskoj praksi: slepilo usled niskih temperatura, katarakte, kolike, upale bubrega i pluća, bakterijske septikemije ispod oklopa, retencije jaja i drugo.

Molim sve vlasnike vodenih kornjača da ne eksperimentišu sa antibioticima jer se oni daju u sasvim drugim dozama i njihovo davanje je vezano za temperaaturu tela. Svaki antibiotik ima svoju optimalnu temperatutu tela na kojoj najbolje deluje, a ovde treba naglasiti da su neki antibiotici izuzetno toksični za kornjače.

Pravilno držanje kornjače, gde je ishrana jedan od najvažnijih faktora, omogućava našem ljubimcu normalan i dug život.

........

Natura broj 13 (april-maj 1977)

Natura Online (18.9.2011)