petak, februar 22, 2019

 

REČ VETERINARA

Bronho-pneumonija pasa i mačaka

(Bronho-pneumonia canis et felis)

ovcarka-i-usnulo-mace

Nastavljajući temu koja je obrađivala anginu kod naših ljubimaca, u ovom broju upoznaćemo se sa višim stepenom infekcije srednjih i donjih disajnih puteva koje nazivamo zajedničkim imenom bronho-pneumonija. O čemu je reč? Naravno, o zapaljenju traheja, bronhija i pluća kod pasa i mačaka.

Piše dr vet. med. Gruja Pavlović

Nastavljajući temu iz prošlog broja Nature koja je obrađivala anginu kod naših ljubimaca, sada ćemo se više upoznati sa jačim stepenom infekcije disajnih puteva.

Naime, lakše infekcije se mogu zaustaviti i na krajnicima, koji su tu kao prva barijera odbrane organizma.

Mada mogu biti posebna oboljenja, a zbog vrlo slične kliničke slike, razvoja bolesti i terapije - traheobronhitis (zapaljenje traheja i bronhija) i pneumonija (zapaljenje pluća) i s obzirom na to da se u praksi vrlo često sreću kao zajedničko zapaljenje srednjih i donjih disajnih puteva, ovde će biti predstavljene pod jednim imenom: BRONHO-PNEUMONIJA.

ŠTA IZAZIVA OBOLJENJE?

Zapaljenje disajnih puteva može se podeliti po svom karakteru kada razlikujemo: kataralnu (bronho-pneumonia catarrhalis), krupoznu (B. cruposa), što bi se više odnosilo na srednje disajne puteve,  intersticijalnu (B. interstitalis), gangrenoznu (B. gangrenosa), ihoroznu (B. ihorosa) i verminoznu (B. verminosa), što se odnosi na donje disajne puteve. Po svom toku ova zapaljenja mogu biti akutna i hronična.

Kada govorimo o izazivačima bronho-pneumonije treba svakako računati na viruse, bakterije, gljivice i unutrašnje parazite (B. verminosa).

Naravno, ovde govorimo o tzv. primarnim zapaljenjima koja se pojavljaju kao samostalno oboljenje za razliku od promena koje prate injektivne bolesti (štenećak, parvoviroza, zarazno zapaljenje jetre i drugo) i koje označavamo kao sekundarne bronho-pneumonije.

Za nastanak bronho-pneumonije koja, inače, predstavlja ozbiljno oboljenje, obično nisu dovoljni samo uzročnici, tj. oni su uvek u sprezi sa određenim predisponirajućim faktorima. Neadekvatan smeštaj i nega (što se pre svega odnosi na mlade, ali i odrasle životinje), a koje se ogleda u hladnim i vlažnim prostorijama, neodgovarajućim podovima, prostorijama bez ventilacije, zatim oskudnoj i neadekvatnoj ishrani - i te kako može dovesti do ovog oboljenja. Vrlo važnu ulogu imaju u fizičko-hemijski fakori: hladno i vlažno vreme, prašina, dim, razni štetni gasovi itd.

Lakše prehlade i nazebi vrlo lako i često prelaze u bronho-pneumonije i treba ih na vreme uočiti i lečiti.

Ova bolest obično počinje nepromenjenom slikom ponašanja životinje sa izuzetkom ponekog napada kašlja, malo pojačanom sekrecijom iz nosa i nešto slabijim apetitom. Dalje, životinja sve više vremena kunja, nezainteresovanost za hranu raste, dok je telesna temperatura vrlo malo promenjena ili je čak normalna.

Kašalj počinje sve češće da se javlja i to prvo kao suv, kratak i bolan. Kasnije on postaje vlažan i dubok. Nije isključeno da pas usled nadražaja ponekad refleksno povrati. Iscedak iz nosa je obično obostran i sve više se zgušnjava, dobijajući neprovidnu, prljavo belo-zelenkastu boju sa ponekom primesom krvi. Čokoladno-gnojno hemoragični (krvavi) iscedak gotovo sigurno govori o štenećaku.

Hronična forma ove bolesti se manifestuje kašljem koji je jedini simptom i koji ne mora da bude uvek prisutan, a kod starijih životinja se pojavljuju promene slične astmi. Disanje je otežano i šumno što se može čuti i bez stetoskopa.

Obolela životinja menja način disanja i on je sada tzv. abdominalni, a ako su zapušeni nosni otvori, uzimanje vazduha se odvija preko usta (labijalno disanje).

Promene koje se odvijaju u donjim disajnim partijama (pluća) mogu biti i posledica prisustva, tj. migracije larvi crevnih parazita. Kod neadekvatnog i laičkog davanja antibiotika može doći do gljivičnog zapaljenja pluća, a poznata je i tzv. zastojna pneumonija koja nastaje usled slabosti srčanog mišića.

KAKO LEČITI BOLESNIKA?

Obolelu životinju bi trebalo što pre odvesti veterinaru koji će na osnovu simptoma, a kod sumnjivih i hroničnih slučajeva i uz pomoć rendgenoloških nalaza, zaključiti o kakvom stepenu bolesti se radi i preduzeti odgovoarajuću terapiju.

Smeštaj bolesne životinje podrazumeva toplu i dobro provetrenu prostoriju. Potrebno joj je davati što više tečnosti (zaslađeni čaj, na primer), a ako apetit nije izgubljen i lako svarljivu hranu bogatu belančevinama i vitaminima.

Ako bronho-pneumonija nije posledica nekih funkcionalnih smetnji (slabost srca), crevnih parazita (migracija larvi) ili pak gljivica, osnov terapije su antibiotici širokog spektra. Oni se obično kombinuju sa vitaminima i preparatima koji stimulišu kardio-vaskularni sistem, a po potrebi se dodaju i infuzija, sirupi i drugo.

Ponovo naglašavam da do ovog oboljenja najčešće ne dolazi tako brzo te sve lakše nazebe i prehlade vašeg ljubimca treba shvatati ozbiljno i na vreme sanirati.

..........

Natura broj 11 (februar 1997)

Natura Online (27.11.2010)