sreda, oktobar 16, 2019

 

REČ VETERINARA

Sunčanica i toplotni udar

(Insolatio et siriasis)

buldog 

Mada se iz gore navedenog naslova ne mora steći utisak da je u pitanju nešto opas­no, ipak se radi o ozbiljnim stanjima sa promenama koje mogu biti čak - fatalne za vaše kućne ljubimce. Dakle, kako da zaštitimo našeg ljubimca od sunčanice i toplotnog udara, ali i šta treba da uradimo ako već do toga i dođe...

Piše dr vet. med. Gruja Pavlović

Ovoga puta uzročnik nije nikakav parazit, virus ili bakterija, već jednos­tavno, toplota bilo direktnih sunčevih zraka ili indirektnog zagrevanja.

Specifičan organizam naših ljubi­maca, prvenstveno pasa, koji nema­ju znojne žlezde, predisponirajući je faktor za ova bolesna stanja. Kažem prvenstveno pasa jer oni spadaju u grupu životinja koje izuzetno teško podnose visoke spoljne temperature.

Imajući u vidu činjenicu da mogu imati naporan rad, trening, dresuru ili dugotrajan lov, kao i da nisu u mogućnosti, što je vrlo često slučaj, da potraže pogodniji ambijent (vezani su i sl), nije čudo što se u znatno većem procentu baš psima dešava sunčanica ili toplotni udar. Kod mačaka se to, recimo, mnogo ređe događa, osim prilikom transporta u neodgovarajućim uslovima.

Sunčanica se razlikuje od toplotnog udara samo u načinu nastanka - etiološki, dok su simptomi, klinički tok i terapija vrlo slični za oba oboljenja.

Insolatio - sunčanica nastaje pod uticajem intenzivnog direktnog dejstva sunčevih zraka na glavu životinje i njen centralni nervni sistem, sa posledicama aseptičnog meningitisa.

Siriasis - toplotni udar je takvo bolesno stanje životinje koje nastaje usled izuzetne pregrejanosti celog organizma tj. nemogućnosti odavanja viška toplote.

Poznato je da psi oslobađaju toplo­tu preko sluznica respiratornog trakta, dahtanjem, preko isplaženog jezika, kao i nešto malo znojenjem nožnih "jastučića".

Kada je spoljna temperatura visoka i bogata vlagom, vrlo brzo se iscrpe kompezatorne mogućnosti mehanizma termoregulacije te dolazi do pregre­vanja.

Bolesne, oslabljenje, rekovales­centne životinje, kao i one koje borave u neprovetrenim prostorijama, bez ventilacije, a pri toplim vremen­skim uslovima, najpre reaguju na ovo oboljenje.

Takođe, psi tamne boje dlake, psi sa gustom i dugom dlakom, koja je loš provodnik toplote, kao i životinje limfatične konstitucije, sa većim naslagama masnog tkiva, podložnije su toplotnim udarima.

Kao posledica otkazivanja ter­moregulacionog centra, javlja se niz poremećaja koji dovode do plućnog edema, cijanoze i venske staze. Opte­rećeno srce brzo slabi trpeći i degen­erativne promene. Sledi cirkulatorni kolaps sa nesvesticom i pomućenom svešću. Veoma lako i brzo može doći do smrtnog ishoda.

Klinički to izgleda ovako: životin­ja jako dahće, zanosi se, pada, uplašena je i ukočena. Tempera­tura je vrlo visoka, puls je slab, prisutna je cijanoza (plavilo) slu­zokože, dolazi do povraćanja i grčevitih kontrakcija.

Kod perakutnog toka, sledi koma i smrt životinje u roku od nekoliko minuta.

Subakutni tok je nešto blaži sa oporavkom od kolapsnog stanja u sledećih 10 do 15 minuta, ali i dalje sa vrlo ozbiljnim simptomima.

Šta uraditi kad se ovako nešto dogodi?

pas-roni-u-bazenu 

Prva pomoć se ogleda u hitnom prenošenju životinje u hlad ili hladnu provetrenu prostoriju i kvašenju hlad­nom vodom po celom telu, a pogotovu po lobanjskom delu glave, kao i rashlađivanju ledom, koji treba držati na glavi životinje.

Kada se povrati svest životinje treba primenjivati hladne kupke u tra­janju od tridesetak minuta, sa povre­menim pauzama i hitno kontaktirati veterinara koji će sprovesti medika­mentoznu terapiju.

S obzirom na to da ova oboljenja nisu ni malo naivna, kao preventivu treba sprovesti sve mere koje će omogućiti da vaš ljubimac što bezbol­nije preživi vrele i vlažne letnje dane.

...........

Natura broj 6-7 (jul 1996)

Natura Online 12.6.2009)