nedelja, april 22, 2018

 

REČ VETERINARA

Nezvani gosti - vaši i buve

vasi-i-buve

Pored krpelja, o kojima je bilo govora ranije, najčešći spoljni paraziti na psima i mačkama su - vaši i buve. Oni parazitiraju na koži životinja i u dlačnom prekrivaču i zato predstavljaju pravu napast za ljubimce. Uz to, nije retka ni pojava alergijskog dermatitisa koji se i javlja zbog uboda buva. Zato borba protiv tih parazita treba da bude uporna jer jednim tretiranjem napadnute životinje nećete ništa značajnije postići. Pročitajte zašto...

Piše dr. vet. med. Gruja Pavlović

Domaćin tih parazita, dakle Vaš pas ili mačka, svakako trpi svojevrsnu torturu tih neprijatnih životinjica, počevši od nesnosnog svraba do ozbiljnih oštećenja kože i dlake.

Svim tim parazitima je zajedničko da imaju sličan put razvoja - ženka polaže jaja iz kojih se prvo razvija larva, zatim lutka i na kraju - odrasli parazit. Različito dug i specifičan im je samo stadijum razvoja.

VAŠI

VašiI ili uši su beskrilni insekti koji stalno parazitiraju i razvijaju se na telu životinje domaćina. Ženka parazita polaže u kožu domaćina jaja (gnjide) žućkaste boje veličine oko jedan milimetar. Za oko deset do dvanaest dana, kroz razvojne oblike, izleže se odrasli parazit. Ženke u toku svog života polože pedeset do sto jaja, što objašnjava brzo umnožavanje na inficiranom domaćinu. Psi su domaćini  Linognatus setosus-a koji nije tako čest i više je odraz nehigijenskog i nečistog držanja životinja.

Psi se inficiraju vašima u neposrednom kontaktu sa tzv. "vašljivim psima".

Vaši ne prenose nikakve zarazne i parazitske bolesti, ali zato uznemiravaju domaćina (psa) izazivajući intenzivan svrab i sišući mu krv. Sekundarni efekat prisustva vaši, ali i buva, vrlo je ozbiljan i ogleda se u samopovređivanju kroz jako češanje, stvaranjem mehaničkih oštećenja kože koja se vrlo često naknadno inficira.

BUVE

Buve su vrlo česti spoljni paraziti svih životinja, pa i čoveka i svima nama dobro su poznate.

Pored pseće buve Ctenocephaloides canis, poznate su i mačja buva Ctenocehpaloides felis i svinjska buva Pulex irritans. Ne treba zaboraviti i tzv. čovečiju buvu. Kod nas je najčešća pseća buva i treba je razlikovati od čovečije po sledećem: pseća buva ne skače već mili u kosmatim delovima životinje između dlaka, za razliku od čovečije koja skače i tako može da dospe i do Vas. Parazitsko delovanje buva na svog domaćina - psa ili mačku - vrlo je slično kao kod prisustva vaši, s tim što buve mnogo intenzivnije uznemiravaju domaćina svojim kretanjem i sisanjem krvi.

Pseća buva, uz svoje neposredno štetno dejstvo na životinju, ima još jednu važnu ulogu u patologiji pasa. Naime, pseća buva prenosi i pseću pantljičaru  - Dipylidium caninum.

ALERGIJSKI DERMATITIS

U veterinarskoj medicini je za prisustvo buva vezano i oboljenje koje se zove alergijski dermatitis na ubod buve. Naime, prilikom uboda rilicom u kožu domaćina, buva luči pljuvačku (salivu) koja kod određenog broja alergično osetljivih životinja izaziva zapaljenje kože koje se manifestuje jakim svrabom na predilekcionim mestima: koren repa i lumbo-sakralno područje. Sekundarno, usled jakog svraba, dolazi do oštećenja kože češanjem, opadanja dlake, zadebljanja i pojačane pigmentacije afektiranih mesta na telu životinje.

I alergijski dermatitis i druge promene na koži životinja se rešavaju odstranjivanjem buva sa tela životinje odgovarajućim insekticidima primenjenim na odgovarajući način, što će Vaš veterinar svakako preporučiti. Nastale promene na koži ubrzo nestaju posle pravog tretmana protiv buva.

Interesantno je napomenuti da buve samo nekoliko sati dnevno borave na životinjama (kada se hrane i polažu jaja), a ostalo vreme su u prostoru ili prostoriji gde životinja najčešće boravi. Zato borba protiv tih parazita treba da bude uporna, jer jednim tretiranjem nećete ništa značajnije postići.

.........

Natura broj 4 (jun 1996)

 Natura Online (30.4.2009)