PREDRASUDE I STEREOTIPI KOJI VLADAJU O GMIZAVCIMA
Važnost srpskih zmija
Predrasuda, kojih u našoj zemlji ima napretek, najviše se i nepravedno odnose na zmije i vukove. Može li tom praznoverju jednom doći kraj? I zar biste ubili nekoga jer je druge vere ili boje kože? Ne, naravno! Pa, nemojte ubijati ni zmije ako ništa ne znate o njima... Bolje naučite ko su i šta su ove preddinosauruske životinje i zašto su i one važne u održanju i našeg prirodnog biodiverziteta...
Piše Aleksandar Saša Latovljević, vlasnik bloga "Opstanak zaštićenih vrsta" / Foto: A. S. Latovljević
Prema raspoloživim statistikama od ujeda zmija bilo je samo devet smrtnih slučajeva na teritoriji cele Jugoslavije i to - u periodu od 1945. godine do raspada SFRJ, devedesetih godina prošlog veka! Bile su to, kaže ova statistika, uglavnom starije i iznemogle osobe koje nisu mogle da dođu do lekara ili koje nisu znale osnovne principe samopomoći.
Istovremeno, a što je takođe manje poznato, mnogo više ljudi umre od ujeda pčela! Na primer, samo u Sjedinjenim Američkim Državama, svake godine, od ujeda pčela, nastrada fatalno više stotina ljudi. O saobraćaju da i ne govorimo… A kod nas i dalje su zmije krive "za sve" i to samo zato što su naši mladi od "babskih priča“ unapred naučeni da sve zmije treba - potamaniti.
Da li treba?
Naravno da ne treba! Zapravo, pojedine neotrovnice su u srpskom narodu nekada bile poznate i kao čuvari doma jer nisu dozvoljavale otrovnicama da priđu kući.
Poznat je slučaj iz južne Srbje gde su meštani uništili čitava legla zmijskih jaja koja su slučajno pronašli. Posledica tog neshvatljivog ljudskog besa (i neznanja!) prema ovim veoma korisnim bićima za eko-sistem bila je - smrt četvoro dece tog kraja od mišije kuge. Jer, pošto nije bilo više zmija došlo je do naglog povećanja broja glodara u tim selima. Kao prenosioci ove bolesti glodari su se veoma namnožili imajući dosta hrane na raspolaganju i tako su stradala nevina deca. Naravno, ovome je doprinelo i sistematsko uništavanje tamošnjih sova, a opet zbog narodnog praznoverja da one predskazuju smrt… Podsetimo, i sove se takođe hrane glodarima ali o tome ću nekom drugom prilikom.
Dakle, zašto se plašimo zmija?
Zmija nije nasilna životinja i napašće vas samo ako je krajnje ugrožena, odnosno ako nema gde da pobegne.
Morate se rukovoditi zdravom logikom. Otrovnicama ljudi nisu prirodan plen zbog svoje veličine i zmija zna da će, ako bude morala da ujede nekoga ko nije njen plen, a pritom je i veoma veliki, morati da potroši sav svoj otrov koji, uzgred rečeno, i nema uvek! A tada i sama može biti ugrožena od drugih grabljivica. Zato će zmija UVEK radije pobeći nego se suprostaviti čoveku ili nekom drugom stvorenju koje nije njen plen. Ali neznanje nagoni naše ljude da ubijaju sve zmije, bile one otrovnice ili ne.
Ove životinje nemaju odličan vid i sluh. Najbolji način da se zaštitite od zmija, ako ste u priorodi, jeste da pravite buku, lupajući nekim štapom ispred sebe, o zemlju… Zmija će osetiti te virbracije i instinktivno pobeći. Takođe se ne sme ostavljati kraj sebe hrana koja privlači glodare a koji samim tim privlače i zmije. Nagli pokreti ih plaše i pri susretu sa njom ne treba skakati u vis i mlatarati rukama.
Ovo govorim iz ličnog iskustva jer sam do sada spasao život desetinama zmija a tako što sam ih preneo sa prometnih puteva, staza, naselja ili vikendica - nazad u prirodu i daleko od ljudi.
Zato apelujem i na vas da ne ubijate zmije zato što ih se plašite (više nego što bi trebalo). Jer, ne možete ni da zamislite kakve bi katastrofalne posledice nastale po prirodu i ljude kada zmija - koje su u Srbiji zaštićene sve do jedne ali izgleda bez velikog efekta - više ne bi bilo.
Moram da napomenem da su se mnogi moji prijatelji plašili zmija dok im nisam pokazao da one nisu ni ljigave, ni neprijatnog mirisa, ni nasilne. Neki od njih su bili zakleti plašljivci ali kada sam im na kratko (da ne bi doživeli preveliki stres) stavio neotrovnice u ruke - načisto su promenili mišljenje o zmijama.
Na svom blogu ću, u ovoj kategoriji, prikazati čitav serijal o zmijama nadajući se iskreno da ćemo tako, zajedno, uspeti da raspršimo naše narodne zablude i stereotipe zbog kojih bismo mogli i da se stidimo. Očekujem da i vi pomognete u tome…
Natura Online (16.3.2012)