SKOBALJ UZIMA MAMAC NEŽNO I LUKAVO

Jatna riba

Skobalj, ljkobalj, podust, jatnik, šljivar... a ima još puno narodnih imena, najbrojnija je riba u našim rekama. Naseljava sve regione, od nizijskih do pastrmskih voda, ali su najbrojniji u regionu mrene.

Piše Stevan Banković

Telo mu je duguljasto, malo spljošteno, leđa tamnozelena, a bokovi i trbuh srebrnastobeli. Gornja vilica mu je hrskavičava i nešto izdužena u odnosu na donju, pa otud u mnogim krajevima narodno ime - podust.

Mresti se u aprilu i maju, naraste, ali retko, i do dva kilograma. Dok je mlad, hrani se planktonima, a kasnije algama, sitnim vodenim životinjicama i ikrom drugih riba.

Može da živi u stajaćim vodama, ali ih ne voli. Skobalj je jatna riba koja se uvek drži dna izuzev u sparnim letnjim danima kada izlazi na površinu vode. Najbolja mesta za lov skobalja su tamo gde se brzina toka smanjuje, a dubina naglo povećava. Što je tok vode ravnomerniji i pravilniji, to je bolje mesto za lov ove ribe.

Sezona lova na skobalja počinje krajem maja i traje do polovine oktobra. U to vreme skobalj najaktivnije grize, ali ga sa nešto manje uspeha love tokom cele godine. Intenzivno napada mamce dva sata po izlasku sunca sve do 11 časova. Tada se zasiti i hrana ga ne zanima do posle podne između 15 i 16 časova. Onda ponovo počinje da grize, ali slabije nego ujutro.

Ima i ovde izuzetaka, što zavisi od niza okolnosti, jer u ribolovu ne postoje neka čvrsta pravila po kojima čovek može, sa apsolutnom sigurnošću, da utvrdi u koje vreme riba najbolje "radi". Kod skobalja je, međutim, sigurno da je on dnevna riba i da će se retko koji ribolovac pohvaliti da ga je ulovio noću.

Mamac uzima nežno, čak - lukavo. Veoma je oprezan u tim prilikama, ali ponekad, kada mu "naiđe dan", onda mamac napada kao pomahnitao.

Iako mu meso po kvalitetu pripada poslednjoj kategoriji jer pomalo gorči, a i puno je sitnih oštrih kostiju, skobalj se uvrstio u red sportskih riba, pa je sve više onih koje lov na ovu ribu privlači. Pretpostavka je da je to uzrokovala njegova brojnost i otpornost na zagađene vode, a time i činjenica da dobro verziran "skobalj" gotovo da se ne može vratiti kući bez ribe.

Za skobalja treba dobro ovladati veštinom lova da bi se postigao uspeh, a neophodni su i izvanredni refleksi. Inače, bez prihranjivanja nema rezultata. U tu svrhu se koriste dobro raskvašen i izgnječen beli hleb, kuvana zrna heljde pomešana sa glinom i zamašćena uljem konoplje ili lana. Neki u ovu smešu dodaju i sitnjene gliste. Može da se koristi i kuvana pšenica, ali su mravlja jaja ili lopte od hleba, u čiju je sredinu ubačen kamen (da ih voda ne nosi), za sada najbolja sredstva za mamčenje. Lopte od skvašenog i tvrdo umeljenog hleba pomešanog sa crvićima najbolja je primama za skobalja, mada prihranjivanje kuvanom pšenicom takođe nije za potcenjivanje, posebno na tekućim i brzim vodama.

Različiti su i načini postavljanja crvića na udicu. Za sitniju ribu jedan, najviše dva crvića, za krupniju tri ili više u grozdu. Osnovno je da bar jedan od namontiranih crvića bude što više živ, da pokretima mami ribu. Čim ugine valja ga zameniti, ali i druge iz kojih je iscurela proteinska tečnost i ostala samo "futrola".

Skobalja ne treba očekivati na udicu kada se "valja", jer tada struže vodeno bilje sa kamenja, pa drugu hranu osim te - ne uzima.

..........

Glas javnosti (20.12.2009)

Natura Online (23.12.2009)