subota, oktobar 19, 2019

 

MORUNA - PRAISTORIJSKI DŽIN ODLIČNOG MESA I VRHUNSKOG KVALITETA IKRE

Fabrika kavijara

ribolov-moruna

Ovo je najveća slatkovodna riba Evrope. Lovi se alaskim metodama i pecanjem teškim priborom. Od mamaca se koristi primarno riba ali i rakovi i mekušci. Najveća je vrsta u porodici jesetri; uglavnom poraste od 1,5 do tri, a veći primerci i do 4,25 metra. Težine je do 1.220 kilograma (Maitland, 2000). U starijim knjigama mogu se naći podaci da je maksimalna veličina ovih riba do devet metara, a težine do dve tone (Vuković, 1971). Do izgradnje Đerdapske brane lovljene su velike količine ove ribe i kod nas. Pored kvalitetnog mesa, ikra ove ribe je nadaleko poznata a kavijar dobijen od ove ikre je bio nadaleko cenjen, neki kažu i među najboljim u svetu...

Piše Stevan Banković

Moruna je riba koja se veoma malo promenila od nastanka (prvi fosili iz ove porodice stari su do 200 miliona godina) do danas.

Leđnih štitova ima 9-17 (prvi je najmanji), bočnih štitova ima 37-53 a trbušnih 9-12. Ima masivno vretenasto telo jače suženo pri repu. Glava je relativno velika i visoka sa uskim ali kratkim rilom. Iza očiju ima po jedan otvor ili spirakulum, koji vodi u ždrelo. Usta imaju oblik polumeseca i izrazito su velika. Kožni obodi škržnih poklopaca se ventralno (prema stomaku) međusobno spajaju. Postoje četiri brčića koji imaju resaste nastavke. Dugi su toliko da se mogu, ako se povuku unatrag, staviti u usta.

Ovo je najveća vrsta u porodici jesetri; uglavnom poraste od 1,5 do tri metra, veći primerci i do 4,25 m, težine do 1.220 kilograma (Maitland, 2000). U starijim knjigama mogu se naći podaci da je maksimalna veličina ovih riba do devet metara, a težine do dve tone (Vuković, 1971).

Inače, moruna je najveća slatkovodna riba Evrope. U proleće i jesen migrira iz mora u reke radi mresta. Primerci koji migriraju u proleće polažu ikru pete godine posle dolaska u reku i to najčešće početkom leta. Primerci koji migriraju u jesen, zimuju u reci a razmnožavaju se u proleće sledeće godine.

Mreste se na dubokim kamenitim mestima, sa brzim tokom vode, pri temperaturi od 12-13 stepeni Celzijusa.

Ikra im je lepljiva. Plodnost varira od 200.000 do osam miliona jaja. Mužjaci postaju polno zreli posle 11, a ženke od 16. do 18. godine života.

Posle mrešćenja odrasli primerci, kao i mlađ, migriraju u more gde žive na dubini od 40 do 60 metara. Moruna se ne razmnožava svake godine već postoje pauze od po nekoliko godina. Dostižu starost i više od sto godina.

Rasprostranjena je u vodama Kaspijskog, Crnog, Azovskog i Jadranskog mora. Iz Kaspijskog mora ulazi u reku Volgu koja je i najpoznatija po ulovu moruna. Ulazi i u reke Ural, Kuru, Terek i druge. Iz Crnog mora ulazi u Dunav, a iz njega pojedini primerci stižu čak do Save i Drave. U Jadranskom moru morune su nešto manje i iz njega ulaze u sve veće reke jadranskog sliva.

Moruna u Srbiji

Do izgradnje Đerdapske brane lovljene su velike količine ove ribe kod nas. Pored kvalitetnog mesa, ikra je nadaleko poznata i kavijar dobijen od ove ikre je nadaleko cenjen.

Danas postoje pokušaji veštečkog mresta ove ribe ali, nažalost, država ne pomaže entuzijaste u tom projektu.

Pored alaskih metoda, ove ribe se love pecanjem teškim priborom. Od mamaca se koriste primarno riba, ali i rakovi i mekušci.

............

Glas javnosti (12.7.2009) 

Natura Online (13.7.2009)