ŽIVI U NIZIJSKIM VODAMA CRNOMORSKOG SLIVA

Kečiga: Nosonja sa dna

Živi u nizijskim vodama crnomorskog sliva, u rekama koje se ulivaju u Kaspijsko, Crno i Azovsko more, odnosno u Ladoga i Onega jezera. Kečiga naseljava sve reke evropske Rusije i Sibira, a kod nas je ima u Dunavu, Savi i Tisi mada je sve brojnija i u Velikoj Moravi.

Piše Stevan Banković

Kečiga  (Acipenser ruthenus) se od drugih riba iz porodice jesetri lako razlikuje po veličini i po izduženom nosu (zovu je i nosonja, nosvica ili dugonosa), dugačkim resastim brkovima, bočnim pločicama i dvodelnoj donjoj vilici.

Umesto krljušti po telu ima koščate pločice raspoređene u pet redova, od kojih jedan zauzima sredinu leđa, dva su na bokovima i dva na ivici trbuha.

Na telu ima 12 do 17 oštrih leđnih pločica, 58 do 70 bočnih i 12 do 18 trbušnih. Boja tela joj zavisi od mesta boravka i kreće se od žute do tamnosmeđe. Leđa su joj obično sivosmeđa ili tamnosmeđa, stomak žućkastobeo, a peraja siva. Može da poraste do devet kilograma (oko jedan meatr).

Živi u nizijskim vodama crnomorskog sliva, u rekama koje se ulivaju u Kaspijsko, Crno i Azovsko more, kao i u rekama koje se ulivaju u Ladoga i Onega jezera.

Kečiga naseljava sve reke evropske Rusije i Sibira. Kod nas se nalazi u Dunavu, Savi i Tisi i sve je brojnija u Velikoj Moravi. Ona se najčešće nalazi na najdubljim mestima reke, obično na 18 do 20 centimetara od dna, a ponekad i na samom dnu. Samo uveče i noću odlazi u plića mesta, na travnati deo pri obali, gde pretresa sve rupe i udubljenja. Posebno voli "bubu", pa se kasno uveče vidi na površini kako je lovi.

Za njen život je neophodna kvalitetna i zdrava životna sredina; voli kamenito i peščano dno, čistu, prohladnu i prilično brzu vodu. Ovo je jedini predstavnik jesetri (rod Acipenser) koji stalno živi u slatkoj vodi.

Kečiga se hrani vodenim organizmima sa dna. Odrasle ribe se hrane životinjama dna i ikrom drugih riba. Noću prilaze obalama gde hvataju insekte koji padaju u vodu. Da bi to izvele okreću se na leđa jer su im usta sa donje strane tela.

Kečiga zimu preživljava u potpunom miru u većim dubinama donjih tokova reka. U proleće seli se uzvodno radi parenja.

Od marta do juna ženke polože od 11.000 do 140.000 jajašaca u peskovitom ili šljunkovitom dnu na dubini od tri do četiri metara. U prvih devet godina života, što je ženka starija, to više jajašaca polaže. Posle tog uzrasta broj jajašaca opada.

Nakon oplodnje ženke napuštaju gnezdo dok mužjak ostaje i nastavlja da se pari sa drugim ženkama. Posle izleganja mladi se, pod uticajem strujanja reke, sele ka ušću gde se hrane glavonošcima.

............

Glas javnosti (1.3.2009)

Natura Online (24.5.2009)