NAJVIŠE  SE LOVI NA GLISTU, HLEB ILI TESTO

Bodorka

Ovo je najčešće prva riba koju ribolovac-početnik ulovi kod nas. Toliko je česta u našim vodama da je svako poznaje. Rado ide na udicu i lovi se tokom cele godine.

Piše Stevan Banković

Simpatična jatna riba koju u nekim krajevima zovu još i crvenookica. O njoj se dosta zna, a dosta je i napisano. Bodorka je bela riba iz porodice šarana.

Živi u svim krajevima naše zemlje. Glavna karakteristika po kojoj se razlikuje od svoje najbliže rođake crvenperke je oko žuto kao zlato sa crvenom pegom u gornjem delu. Peraja, međutim, mogu biti rumena, narandžasta ili zućkasta. Krljušti su krupne i lako se skidaju. Zubi u crvenperke su u dva, a kod bodorke u jednom redu.

Bodorka je najčešće prva riba koju ribolovac-početnik ulovi kod nas. Toliko je česta u našim vodama da je svako poznaje. Rado ide na udicu i lovi se tokom cele godine.

Voli dublja mesta gde je dno tvrđe, strujanje vode umereno, a naročito tamo gde postoje "leje" vodenog bilja. Najradije se zadržava na ivicama ševara, rogoza, tršćaka, u blizini panjeva i živog drveća.

U tekućim vodama posebno bira mesto gde voda nanosi hranu, razne insekte i drugo, iza podvodnih peščanih sprudova. Naći ćemo je i pored splavova, koji duže vreme stoje u vodi, jer sa njih skuplja sitne pužiće golaće koji padaju sa drvene građe. Dobra skloništa su joj i iza brana, jazova... U porastu vode naći ćemo je na ulazima kanala, ušcima potoka, na poplavljenim livadama itd. U jesen, kada počne da odumire vodeno bilje, bodorka traži dublju vodu. Tu će se zadržavati u toku cele zime u većim jatima. Jesenji meseci, pred početak hladnoće, najbolje su vreme za lov bodorke, kao i kraj zime, kad hladnoće popuste.

Ulove bodorke možemo povećati ako se hranom primame na jedno mesto.

Bodorke možemo loviti tražeći ih na raznim mestima ili na jednom mestu koje odaberemo. Najbolje je da nikakva senka, ni ribolovčeva ni senka pribora ne padaju na vodu. Ako to već nije moguće, onda se potrudimo da te senke budu što manje vidljive, jer bodorka je naročito osetljiva baš na senke. Rukovati priborom odnosno štapom, tj. zabacivati i vaditi udicu treba što smirenije.

Svaki neprirodni pokret ili senka na obali ili vodi smanjuje izglede za dobar lov. Leti, za toplih dana, veći primerci bodorke vole da se zadržavaju na površini vode iza guste drezge, pa u tom slučaju bodorke vole da skoče i za veštackom mušicom. No, mušica joj se mora dobacivati pravo pred nos, što nije tako ni teško, jer tu obično vidimo bodorku.

Nova iskustva govore da pravi mamci idu redosledom: crvić, pšenica, hleb, pa i kuvan kukuruz. Crvić najvećim delom godine, pšenica već od kraja jula do kraja avgusta i s proleća, u martu, hleb u vidu "ruže" u pauzama kada bodorka ne pokazuje interesovanje za prethodna dva mamca.

Prihranjivanje skvašenim, dobro zgnječenim hlebom, oblikovanim u kugle u koje su ubačeni crvići, višestruko povećavaju izglede za dobar lov. Kugle veličine osrednje pesnice treba da padaju na dno na stajaćim vodama što preciznije na jedno mesto u prečniku najviše do jednog metra.

Na tekućim vodama kugle se bacaju nešto uzvodno da ih voda spira. Riba se neće pojaviti odmah, ali nakon sat - dva bićete prijatno iznenađeni. Na hranjenim mestima pojaviće se i druga, uglavnom bela riba: klen, skobalj, mrena, crvenperka, nosara, karalj, babuška pa i šaran ako ga ima.

..........

Glas javnosti (17.5.2009)

Natura Online (20.5.2009)