KRATKA PRIČA
Srpska trijumfalna kapija
U drevnom Rimu kroz trijumfalnu kapiju prolazili su cezari, imperatori i njihove vojskovođe sa svojim slavnim legijama posle uspešno završenih pljačkaških ratova. Narod Rima dočekivao je pompezno svoje pobednike i oduševljeno im klicao. Znao je dobro rimski narod da kroz tu kapiju prolazi, uz pobedničke trupe, i veliko opljačkano blago, i nove zauzete teritorije i sa njima novi poreski obveznici... I brojno roblje koje je, potom, i to besplatno, udarnički gradilo Rim i Imperiju!
Piše Dušan Marinović, urednik / Foto D. Marinović
U drevnom Rimu kroz TRIJUMFALNU KAPIJU prolazili su cezari, imperatori i njihove vojskovođe sa svojim slavnim legijama posle uspešno završenih pljačkaških ratova.
Narod Rima dočekivao je pompezno svoje pobednike i oduševljeno im klicao. Znao je dobro rimski narod da kroz TRIJUMFALNU KAPIJU, prolazi, uz pobedničke trupe, i veliko opljačkano blago, i nove zauzete teritorije i sa njima novi poreski obveznici... I brojno roblje koje je, potom, i to besplatno, udarnički gradilo Rim i Imperiju!
Za slobodne Rimljane, svaka takva trijumfalna svečanost značila je i bolji život.
Bila su to za njih - sjajna robovlasnička vremena.
Ali, kakve veze imaju Rimljani sa nama?
Pa, imaju i nemaju...
Recimo, kao danas naši sportisti, rimski ratnici su tada, mada mačem, stalno podizali ugled Rimu širom antičkog sveta... I sve njihove, kao i naše pobede, bile su - istorijske!
Imali su, kao i mi, pravi i onaj parlamentarni cirkus, gladijatorske borbe, političke spletke, intrige, atentate... Ali i hleba, vina i igara! I radostan narod koji su vlasti ubeđivale, preko rekla-kazala posrednika, da su i njihovi ratovi bili samo teške bitke za bolji život plebsa i naravno - opstanak Imperije u teškoj ekonomskoj krizi.
Istina, Evropsku uniju nisu spominjali...
I sve se nekako slaže osim - TRIJUMFALNE KAPIJE!
Tako mi je i palo na pamet da predložim svom gradonačelniku da i mi napravimo TRIJUMFALNU KAPIJU, u centru grada i da tu, kao nekad Rimljani, ubuduće svečano dočekujemo iz sveta naše proslavljene sportske i druge narodne pobednike.
Jer, oni to zaslužuju!
Kako?! Pa lepo...
Gradskim samodoprinosom i dodatnim porezom izgradićemo velelepnu, najveću na svetu - TRIJUMFALNU KAPIJU! Nemam pojima kako bi trebalo tačno da izgleda ali je važno da bude impresivna. I ne moraju Kinezi da je grade...
Tako bismo i mi Srbi imali priliku da, s vremena na vreme, a i kad nam se ćefne - trijumfujemo! Do mile volje...
Po meni, bilo bi lepo i korisno da, osim sportistima i svakom našem gastarbajteru-mučeniku, koji svojim rođacima, istim takvim radnicima u Srbiji, godišnje doznači bar hiljadu evra - napravimo svečani doček i uvedemo ga kroz TRIJUMFALNU KAPIJU kad se vrati... ama, svaki put kad dođe u otadžbinu!
Ne bi bilo loše svečanost napraviti i za sve naše penzionere koji već godinama uspevaju da prežive sa desetak hiljada dinara mesečno.
U uži izbor za ulazak kroz SRPSKU TRIJUMFALNU KAPIJU, a potom i u večnost, ponekad, mogli bi da dođu i oni radnici (ili samo neki od njih, da ne preterujemo sa ogromnim brojem ljudi iz bezbednosnih razloga!) koji nisu primili platu - najmanje 15 meseci.
Ipak, mislim da bi prava narodna atrakcija mogao da bude i neko ko je preko Nacionalne službe za zapošljavanje, ali bez partijske veze - našao posao u struci! Njemu bi se posebne počasti priredile...
Ili svima onima koji bi dobrovoljno pristali na eutanaziju po završetku radnog veka, a koja bi bila obavezna za sve zaposlene shodno novom zakonu o garantovanoj penziji onima koji navrše bar 125 godina života.
Naravno, ideje mi se samo nižu, množe... I nije lako odabrati...
Jer, mnogo je nas Srba pobednika koji zaslužujemo ta VRATA!
A gde su tu - naši političari?
Naši srpski cezari, imperatori, senatori, vojskovođe, ugledni robovlasnici i zemljoposednici? Zašto i njima ne praviti i ne prirediti trijumfalne, nezaboravne svečanosti kad su oni - najzaslužniji za sve što imamo?
Naravno da treba!
Svakome od njih ko bude doveo stranog investitora a koji ne bude tražio više od deset hiljada evra za svako novo radno mesto - treba prirediti, posle masovnog omladinskog sleta na Ušću, trijumfalni i spektakularni ulazak kroz KAPIJU.
Gladijatorske borbe oko tih novih radnih mesta potom bi direktno prenosio javni servis kako narod ne bi ostao uskraćen za NOVE IGRE!
O hlebu - ovde više niko uostalom i ne govori...
A u Rimu, pročitah onomad, zamisliste, i o tome se čak vodilo računa...
Natura Online (17.9.2012)