PRIČE IZ NAŠE DŽUNGLE

Tužnooki gorila

beba-planinske-gorile

Moja priča nije izmišljena. Ovo se se stvarno dogodilo u Kongu i ova je priča u sećanje na ubijenu Rugendo gorila porodicu u Virunga parku...

Piše Aleksandar Saša Latovljević, vlasnik bloga "Opstanak zaštićenih vrsta"  

http://amlramzes.blog.rs

 Ja sam "tužnooki", poslednji rođeni u svom plemenu i najmanji od svih. 
Članovi moje porodice su jako krupni, naročito tata koji sa onim srebrnim leđima izgleda ogromno, a ponekad i zastrašujuće kad rikne na mene ako bi se udaljio van sigurnosti naše šume.

On kaže da tamo, izvan šume, žive biće slična nama, ali da ni njegova velika snaga ne bi mogla da nas sačuva od tih naših "rođaka". Oni imaju neke štapove koji grme i iz kojih pucaju gromovi i vatra. Kada nas ti štapovi pogode tata kaže da mi samo "zaspimo" i da nas ništa ne boli, ali mi nije hteo reći zašto nam to rade kad ja uveče i sam mogu da zaspim u maminom naručju.

Zbog toga smo stalno bili u pokretu, a ponekad bi neko iz moje porodice zaspao, ali ja nisam video da se više probudio. Rekli su mi da se to desilo zato što je otišao van šume i da svako ko "zaspi", posle buđenja, mora da ode u drugo pleme.

Nekad kad bi pokušali da se vratimo u deo šume gde su rasle slatke crvene bobice, koje mi je mama brala, taj deo šume više nije postojao. Nekako je nestao…



Ali, jednog dana, dim slutnje nadvio se i nad naše poslednje skrovište. Šuma se svakim danom smanjivala i više nismo imali gde pobeći. Noću bi se čula stalna grmljavina štapova što uspavljuju. 
Odjednom, tata je riknuo i naredio da se sva deca popenju na drvo, a mame i tetke da beže jer su bile preteške da bi se popele sa nama. To je bio prvi put da sam ostao sam, bez mame.

Moj tata je bio vođa našeg plemena i znao sam da nešto nije u redu čim je počeo da se udara u grudi. Jurnuo je u pravcu dima a svi odrasli muški članovi, koji su ga besprekorno slušali, krenuli su u napad. Tata je rekao svojim potčinjenima da moraju da spasu živote svojih porodica čak i po cenu svog života... Nisam znao šta to znači.

Odjednom štapovi što grme su mi odjekivali u ušima. Nisam mogao da videm šta se dešava dole, u mraku, ali sam znao da su ONI došli! Jedino što sam video bila su srebrna leđa mog tate kako padaju u nazad… Ali tata nikada nije pao u životu...


A onda sam ih video. Ti naši rođaci su bili potpuno isti kao i mi, samo na koži nisi imali dlaku i bili su mnogo mršavi. Neznam šta smo im skrivili da su došli da se ljute na nas ali su nekako pobedili tatu iako je on jači od svih.



A onda sam čuo odjek majčinog vriska. Nekoliko naših "rođaka" što hodaju uspravno stigli su mamu i saterali je u ćošak. Oni nisu imali štapove što grme već neke dugačke sive stvari kojima su sekli lišće i drveće. Uhvatili su mamu. Ona je jako plakala. Onda su joj isekli sve šake i stopala... Hteo sam da siđem i da ih oteram od moje mame kako bih je spasao jer sam tek tada shvatio da se mama više neće probuditi ali me je stariji brat snažno stegao i nije mi dao da siđem sa drveta. Ostali smo potpuno sami u mračnoj šumi...

Brat mi je rekao da se moramo kriti jer ako nas ta stvorenja, slična nama, uhvate odvešće nas na neko mesto… Tamo će nam obući neko "krzno" svetlih boja i terati nas da skačemo i preskačemo razne prepreke a da će nas za to vreme mladunci ovih bezdlakih rođaka gledati i smejati nam se pokazujući prstom u nas pri čemu ćemo ceo život biti zatvoreni.


Ujutru je brat otišao da vidi šta se desilo s ostatkom naše porodice i plemena. Nikog nije bilo; nije više bilo ni šume, sve je do jutra izgorelo.


Nisam znao šta će sada biti sa nama... Zašto li su bezdlaki rođaci, što hodaju na dve noge, večno uspavali moju porodicu? Šta li smo im toliko nažao uradili?...



Jeste li čuli priču o "tužnookom", malenom gorili i 98 posto čoveku?

..........

PAŽNJA: Moja priča nije izmišljena. Ovo se se stvarno dogodilo u Kongu i ova je priča u sećanje na ubijenu Rugendo gorila porodicu u Virunga parku.
 Ako bi i drugi neke priče napisali iz ugla samih životinja možda bi one lakše doprle do svesti više ljudi. Možda će se u budućnosti ljudi više ponašati civilizovano jer ovo što sada radimo svetu oko sebe je ništa drugo do - divljaštvo.

Pogledajte video o ovom tužnom događaju na:

http://www.youtube.com/watch?v=3HzfLJA_CrY&feature=player_embedded

http://www.youtube.com/watch?v=twiSBP6SHJw&feature=player_embedded

http://www.youtube.com/watch?v=_TFbiXJd0vM&feature=player_embedded

Natura Online (10.3.2012)