NE PRSKAJTE BILJE PESTICIDIMA U CVETANJU

Kako se izboriti sa trovanjem pčela

Pčela je jedini insekt koji proizvodi hranu za ljude. Oprašivanjem pčele svake godine podignu prinose u poljoprivredi Srbije za 148 miliona evra. Zakon o sredstvima za zaštitu bilja (Službeni glasnik RS, 41/2009) APSOLUTNO zabranjuje prskanje bilja tokom cvetanja sredstvima otrovnim za pčele, a po istom zakonu kazna za tretiranje insekticidima u cvetanju, za fizičko lice iznosi od 35.000 do 50.000 dinara, za preduzetnike od 300.000 do 500.000, a za pravna lica od 500.000 do 1.000.000 dinara. Međutim, pravo rešenje nije ni kažnjavanje ni naknada štete, već razumevanje poljoprivrednika i pčelara o podizanju prinosa pčelama...

Izvor: SPOS / Flajer: SPOS

Samo jedno pčelinje društvo u Srbiji godišnje podigne prinose okolnih poljoprivrednika za 370 evra. A svi znamo koliko košnica pčela ima na nekom pčelinjaku, lako ih je prebrojiti.

Nažalost, nesavesni voćari pre svih, često ne cene tu pomoć, iako je mnogostruko veća od najvećih državnih subvencija, te umesto zahvalnosti, nenamerno ili čak i namerno, suprotno Zakonu o sredstvima za zaštitu bilja, tretiraju poljoprivredno bilje tokom cvetanja, pesticidima otrovnim za pčele. 

Opšte je poznato da je, u poređenju sa prinosom koji se dobije kada se pčelama zabrani pristup cvetovima, prinos pčelama oprašenog voća i povrća, kao i industrijskog bilja, mnogo veći, a podiže se značajno i kvalitet i veličina plodova kod voća, ali recimo i randman ulja kod suncokreta. Bez oprašivanja pčelama, prinos jabuka pada za 30%, jagoda za 35%, višanja za 40%, šljiva za 42%, malina za 45%... 

Recimo, u SAD-u, voćari čak plaćaju oprašivanje pčelarima 5-12 dolara po dovezenoj košnici (kod jagoda, višanja, jabuka...), do čak 250 dolara (kod badema). Na Novom Zelandu se oprašivanje voća plaća i do 150 dolara po košnici. U Japanu oko 90 dolara. 

Suzbijanje štetnih insekata i bolesti mora se sprovoditi bez ubijanja pčela. Dok su pčele ugrožene, koristite sredstva neotrovna za pčele, a posle cvetanja vodite računa da ispod stabala ne bude korova koji cvetaju. 

........

Pravilno tumačenje Zakona o sredstvima za zaštitu bilja

Na terenu ima mnogo nepravilnih tumačenja novog Zakona o sredstvima za zaštitu bilja (Službeni glasnik RS, 41/2009), nažalost čak i od strane pojedinih inspektora, koji ga nisu pravilno protumačili. Ako nekom od fitosanitarnih ili poljoprivrednih inspektora nije jasno ni ovo tumačenje koje ovde objavljujemo, uputite ih da odmah pozovu gospođu Snežanu Savčić Petrić, načelnicu Odeljenja za sredstva za zaštitu bilja Uprave za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede, pa će im ona objasniti. Pre par godina imali smo problem da je fitosanitarna inspekcija Kolubarskog okruga poslala na teren apsolutno pogrešno tumačenje ovog Zakona (www.spos.info/images/uploaded/file/Nije%20po%20Zakonu.jpg). SPOS je intervenisao u Ministarstvu i pogrešno tumačenje je urgentno povučeno. 

Evo i pravog tumačenja Zakona o sredstvima za zaštitu bilja: 

U članu 45 Zakona o sredstvima za zaštitu bilja, u čijoj izradi je učestvovao i SPOS, i koji je jedan od najboljih Zakona Evrope po tom pitanju (osim po visini kaznenih odredbi, što mu je jedina manjkavost, jer su kazne premale) piše sledeće, između ostalog: Zabranjena je primena sredstava za zaštitu bilja, i to:
...... 

5) iz vazduhoplova koja su otrovna za pčele;
6) u vreme cvetanja bilja koja su otrovna za pčele;
...... 

Izuzetno od stava 1. tačka 6) ovog člana sredstva za zaštitu bilja mogu se primenjivati jedino u slučaju suzbijanja štetnih organizama sa propisanih lista ili tretiranja bilja, biljnih proizvoda i propisanih objekata sa propisanih lista, pod uslovima iz člana 49. ovog zakona. Prema tome, JEDINI izuzetak od tačke 6 (gore navedene) su štetni organizmi sa propisanih lista (čitajte karantinski organizmi, znači karantisnke bolesti i štetočine, što je pojava ređa od snega u junu), i to samo kada ministar propiše i potpiše. Znači, član 49 se odnosi ISKLJUČIVO na takve štetne organizme sa propisanih lista, a član 49 glasi: 

Sredstva za zaštitu bilja koja su otrovna za pčele mogu se primenjivati ako:

1) su lica koja vrše primenu sredstava za zaštitu bilja 48 sati pre primene obavestila odgajivače pčela, njihova udruženja i organe jedinice lokalne samouprave o predstojećoj primeni sredstava za zaštitu bilja, sa navođenjem načina primene, radi preduzimanja odgovarajućih mera zaštite;

2) se pčelinja društva nalaze na rastojanju od najmanje pet kilometara od mesta tretiranja, kako bi ta pčelinja društva mogla biti premeštena u zonu bezbednu za pčele.

Odgajivači pčela, njihova udruženja i organi jedinice lokalne samouprave dužni su da po prijemu obaveštenja iz stava 1. tačka 1) ovog člana preduzmu odgovarajuće mere zaštite, u skladu sa lokalnim uslovima, na lokacijama na kojima se nalaze pčelinja društva i pasišta koja pčele posećuju i u kojima pčele masovno lete i da podatke o preduzetim merama dostave licima koja vrše primenu sredstava za zaštitu bilja koja su otrovna za pčele na njihov zahtev.Prema tome, suštinski, nikakvo posebno tumačenje tu nije potrebno, zakon je jasan. Na žalost, nije nova pojava da se Zakon pogrešno tumači, pogrešnih tumačenja ima koliko hoćete, svako tumači kako mu odgovara ili kako zna i ume, a ne kako piše. 

JEDNOSTAVNO REČENO, dok biljka cveta, NE SME se tretirati sredstvima otrovnim za pčele. Ako u uputstvu nekog sredstva piše da može, to znači da nije usaglašeno sa zakonom, javite SPOS-u koje je to sredstvo, SPOS će prijaviti proizvođača, a kazne za pravna lica su ogromne. Takođe, pismeno prijavite (može i anonimno, ali obavezno pismeno) i svakog zaštitara, radnika u poljoprivrednoj apoteci ili televizijsku emisiju, koja preporučuje tretmane sredstvima otrovnim za pčele u vreme cvetanja bilja! Prema tome, imamo jedan od najboljih Zakona, ali je primena svakog ovakvog zakona veoma komplikovana. Vi sada možete da tužite trovača i da vrlo brzo dobijete proces, jer on jednostavno nije smeo da prska u cvetu sredstvima otrovnim za pčele i tačka. Ali, to je problem dokazati, jer morate pouzdano znati ko je prskao, kako bi ga nadležne inspekcije "pretresle" uzduž i popreko i dokazale krivicu. A ako ne znate ko je prskao, može li se takav uhvatiti? Nažalost, ne može. To jest, može, ako je u pitanju gazdinstvo koje vodi evidenciju tretmana. 

........ 

Postupak kod trovanja pčela

Ako primetite da vaš sused tretira voće usred cvetanja, pokušajte da što pre na lice mesta dovedete dva svedoka da to vide i po mogućstvu fotografišite trovača. Bilo bi dobro da se na slici vide i svedoci. Napravite što veći broj fotografija. Dobro je pozvati i policiju, jer je pričinjena materijalna šteta ogromna. Takođe i medije, koji imaju posebno važnu ulogu u ovom procesu.

Odmah zatim PISMENO podnesite prijavu fitosanitarnom, poljoprivrednom i veterinarskom inspektoru. Morate da ih nađete lično, kako bi vam potpisali i overili vaš primerak prijave, da biste imali dokaz da su primili vaš zahtev. Ako inspektor ne želi da se potpiše i overi prijavu, najpre tražite da napiše da to ne želi i da se potpiše. Ako i to neće, tražite telefon njegovog šefa. Budite uporni i ne izlazite iz kancelarije dok ne završite posao. Ovakav dokaz podnošenja prijave potreban vam je u slučaju da inspektor ne izađe na teren, jer tada možete da tužite državu i sigurno dobijate spor na prvom ročištu. Ili ako izađe na teren, a ne uradi sve što mu zakon nalaže. 

Fitosanitarnom i poljoprivrednom inspektoru treba ukazati na što veći broj dokaza o trovanju pčela, i zahtevati da uzme uzorke tretiranog bilja i uginulih pčela, radi slanja na toksikološku analizu. Ako ne želite da tužite nesavesnog voćara, nemojte se izlagati troškovima analize, jer su preveliki. Radite ih samo ako imate dovoljno dokaza za sudski proces. 
Veterinarski inspektor treba da uzme uzorke pčela i legla, kako bi se dokazalo da pčele nisu stradale od neke bolesti. 

Svojevremeno je u Pčelaru objavljeno uputstvo koje pokriva i neke druge detalje celog postupka, autora Slobodana Lukovića iz Ivanjice. Ovde možete pročitati prvi deo (www.spos.info/images/uploaded/file/Lukovic-1.jpg), a ovde drugi (www.spos.info/images/uploaded/file/Lukovic-2.jpg). 

PRILOG: 
Flajer protiv prskanja bilja u cvetanju (www.spos.info/novost.php?id=668)

Natura Online (24.3.2013)