sreda, oktobar 16, 2019

 

NARODNI OBIČAJI I VEROVANJA

Beli luk, aljma i vid

Religija biljaka i drveta bila je kod starih Srba veoma razvijena, baš kao i kod drugih evropskih naroda. Međutim, od značaja je činjenica da se od te religije kod Srba sačuvalo više i jasnijih ostataka nego kod drugih naroda što nam može  služiti na čast. U nekoliko narednih brojeva videćemo koje su biljke naši preci posebno cenili i kakva su im sve svojstva pridavali.

Priredio Dragan Đuranović

Za mnoge biljke, a naročito za beli luk, vezana su u našem narodu mnoga verovanja pa i običaji. Naime, poznato je da se u Srbiji verovalo da od belog luka pre svega "beže nečastive sile", ali i da on pomaže i protiv metilja.

Prema sačuvanim verovanjima, beli luk je naročito potreban novorođenom detetu i porodilji: novorođenčetu se on stavlja pod glavu ili pored njega i tu stoji 40 dana "da ga ne bi nagazile nočnice" koje treba i pljunuti sažvakanim belim lukom. Verovalo se i da bebi treba staviti oko vrata beli luk ili ga nataknuti na vreteno ili ga obesiti uz verige. Takođe, novorođenče se nedelju dana po rođenju mazalo belim lukom, a neki su ga, zajedno sa nožem, staviljali pored bebe protiv uroka.

Opet, u nekim krajevima, veruju da je dobro glavicu belog luka zakopati tamo gde je novorođenčetu, prilikom merenja, udarila glava.

Što se porodilje tiče pored nje belog luka mora da bude tokom 40 dana; on joj se ili veša o vrat ili o desnu ruku, ili ušiva u kapu, ili je njim mažu posle sedam dana posle porođaja. Mladoj majci se takođe mažu i bradavice "da je ne doji mora ili noćnice".

Stari Srbi su verovali i da je dobro o Đurđevdanu staviti beli luk u torbu sa semenjem i sipati oko tora. Da bi se zaštitio od veštica, pa i od svakog drugog zla, naš narod je mazao decu ali i sebe belim lukom po dlanovima, tabanima, prsima i ispod pazuha. Belim lukom mazao je Srbin i vimena stoci da ne bi presahla sa mlekom.

Naš narod je verovao i da naročitu moć ima beli luk koji je pronikao iz glave prve zmije koju u proleće vidimo.

O biljci aljmi ima različitih verovanja. Njeno seme se ne kupuje već se, verovao je naš narod, traži na poklon. Gde se aljma sadi tu ne treba podizati kuću, ni spavati, ali kad se jednom zapati, verovali su naši preci, aljmu ne treba zatirati.

Za vid postoji jedno sasvim drugačije verovanje. Naime, u Srbiji su žene, uoči Vidovdana, brale vid i stavljale ga pod jastuk verujući da će se što budu sanjale te noći i - dogoditi. Devojke su ga te večeri, zajedno sa prvim i poslednjim zalogajem hleba i malo soli, stavljale pod jastuk i zaklinjale: "Vide, vide! Tako ti soli i hleba, zemlje i neba, kaži mi ko će mi biti suđen! Neka mi izađe na san!"

Uz to verovanje vid se, od davnina, u našem narodu smatrao i sigurnim lekom protiv bolesti očiju. Zbog toga su vid naši preci, na Vidovdan, bacali u vodu i sa njom se kasnije umivali.

.........

POZIV ČITAOCIMA

Natura Online poziva sve čitaoce koji su sačuvali od zaborava stare srpske običaje da nam se jave. To mogu biti legende o mestima, razna verovanja o biljkama  i životinjama, narodni običaji, zaboravljena jela, shvatanja... Želja nam je da i drugima prenesemo deo naše bogate narodne tradicije i da sve to, negde zapisano ili usmenim putem preneto, sa kolena na koleno, izvućemo iz zaborava i ostavimo narednim pokolenjima.

Redakcija

..........

Natura broj 9 (oktobar 1996)

Natura Online (29.10.2009)